12. ДЕЦЕМБАР

 

Цар Ираклије прима предају Хорзоја II

За оне који су пропустили тај час из историје – на данашњи дан 627. године, у бици код Ниниве, византијски цар Ираклије однео је победу над Персијанцима. Тако је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова (602-628). До битке је дошло када је Византијска војска кренула у поход на персијску престоницу Ктесифон. Захваљујући турским контигентима, Византици су имали бројчану надмоћ. У бици је погинуо и персијски војсковођа Разат. Војска се онда побунила и збацила краља Хозроја II. На престо је доведен Кавада II, који је са Ираклијем склопио мир.

 

Симбол Витешког реда Змаја уклопљен у грб Немањића постао је симбол деспота Стефана Лазаревића

● На данашњи дан 1408. званично је основан Витешки ред змаја. Међу 24 витеза оснивача су и деспот Србије Стефан Лазаревић, краљ Угарске Жигмунд Луксембуршки, грољ цељски Херман II, краљ Алфонсо од Арагона и Напуља, и краљ Пољске Ладислав II, а интересантно је да се Реду 1431. прикључио и Влад II Дракул, отац Влада Цепеша. Надимак „Дракул“ додељен му је када је постао члан Витешког реда змаја. Први српски витешки ред, иначе, по коме су основани сви остали, звао се Ред црвеног змаја (620.), а одатле је настао Ред св. Ђорђа, чији огранак (Ред чувара копља св. Ђорђа) је основао Стефан Немања средином 12. века. Према неким штурим историјским подацима, одатле је настао оригинални Ред змаја, који је онда само обновљен 1408.

 

Динар краља Драгутина и динар из 1876.

● За нас такође важно: 12. децембра 1873. у Србији је (поново) уведен динар као новчана јединица. Тиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца – дуката, форинти, талира… Кад кажем поново – „српски динар“ се први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Престао је да се кује после губитка самосталности српске државе, а обновљен 1873. Једна од тада предложених варијанти за име била је „србљак„, али се ипак одлучило за „динар„. Пре формалног увођења динара, 1868. су исковани бакарни новчићи од једне, пет и десет пара, а после – 1875. сребрњаци од 50 пара, једног, два и пет динара, па 1876. новчанице од динар, пет, десет, 50 и 100 динара, и 1878. златници од 10 и 20 динара, када је и вредност валуте изједначена с француским франком.

 

Гуљелмо Маркони

● У међувремену, неколико „белосветских“ значајних догађаја. Најпре, на данашњи дан 1896, Гуљелмо Маркони је у Лондону први пут јавно приказао бежичну радиотелеграфију. На исти дан, али 1901, исти човек успео је да пошаље први радио сигнал преко Атлантика.

 

Мона Лиза

● Две године пошто је украдена из „Лувра„, 12. децембра 1913. слика Леонарда да Винчија „Мона Лизапронађена је у Фиренци, и враћена у музеј у француској престоници.

 

„Јункерс Ј1“

● Усред Првог светског рата, 12. 12. 1915, полетео је први авион начињен у потпуности од метала – „Јункерс Ј1„, који је конструисао Немац Хуго Јункерс. Ова марка авиона обележиће Други светски рат, примерцима Ју-87 „Штука“, Ју-88 и транспортним Ју-52.

 

Видовдански Устав

● Две године по завршетку Првог светског рата и уједињења, 12.12.1920, конституисана је Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.

 

Пал Телеки

● Краљевина Југославија је 12. децембра 1940. потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с нацистичком Немачком, чији је Мађарска била савезник у Другом светском рату. Уговор су потписали министри спољних послова, Александар Цинцар-Марковић и гроф Иштван Чаки. Када су Немачке трупе, у априлу 1941, кренуле у напад ја Краљевину Југославију преко мађарске територије, на основу тајног договора мађарског начелника ГШ, Верта (етничког Немца) и регента адмирала Хортија, с Хитлером, мађарски премијер Пал Телеки је, пошто је веома ценио тај пакт и пријатељство са јужним суседом, извршио самоубиство. „Погазили смо реч… Из кукавичлука. Народ осећа да смо се одрекли части и да смо се удружили са покварењацима. Постајемо лешинари, смећарска нација. Крив сам јер вас нисам спречио„, написао је у писму адресираном на Хортија, које је пронађено поред њега и револвера којим се убио.

 

Слободан Јовановић

● На данашњи дан 1958. умро је српски правник и историчар Слободан Јовановић (р. Нови Сад, 21. новембар/3. децембар 1869), професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Током Другог светског рата био је председник југословенске владе у емиграцији у Лондону (1942.-43.), а после рата је у одсуству осуђен на 20 година затвора на процесу Дражи Михаиловићу. Умро је у емиграцији у Великој Британији.

 

Милутин Миланковић

● Истог дана, исте године – 1958. умро је и српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић (р. 28. мај 1879, Даљ), оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, творац теорије о померању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дела.

**

На данашњи дан рођени су и: прва (од шест) супруга Хенрика VIII Тјудора, Катарина Арагонска (1485.), класик француског реалистичног романа (писац, изм. ост, „Госпођа Бовари“) Гистав Флобер (1821.), норвешки сликар Едвард Мунк (1863.), амерички певач и филмски глумац Френк Синатра (1915.) и вођа српских паравојних формација Драган Васиљковић – Капетан Драган (1954.). На данашњи дан умрли су и син Сулејмана и Рокселане, Селим II, султан Османлијског царства (1574.) и контроверзни комунистички руководилац СР Словеније и СФР Југославије Стане Доланц (1999.).

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *