24. NOVEMBAR

 

Baruh de Spinoza

Baruh de Spinoza

Na današnji dan 1632. rođen je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, čija je misao, izneta u kapitalnom delu „Etika„, izvršila značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je anatemisala i isključila iz svojih redova.

 

Vladika Petar Prvi

Vladika Petar Prvi

● Jedan od najranijih slučajeva bezobraznog mešanja Rusije u unutrašnje stvari Crne Gore zabeležen je na današnji dan 1804. Tad je organizovano suđenje Franji Dolčiju (Dubrovnik, 1742. – Manastir Stanjevići, Crna Gora, 1805.), sekretaru crnogorskog vladike Petra Prvog. Tri dana kasnije, ovaj montirani proces je okončan izricanjem smrtne kazne, koja je zamenjena doživotnom robijom. Optužbe Dolčiju uputio je ruski konzul Mazurevski, najverovatnije zbog indirektne opomene Petru Prvom, koji se oko mnogih spoljnopolitičkih poteza konsultovao sa svojim sekretarom. Ovaj proces je bio inspirisan strahom od otklona crnogorskog vladike prema ruskoj politici, jer su za to navodni dokaz bila pisma, uglavnom nepolitičke, literarne prirode, koja je Dolči upućivao Francuzima.

 

Knjaz Danilo

Knjaz Danilo

● Na današnji dan 1852. crnogorski knjaz Danilo organizovao je napad na tursku posadu na Žabljaku i oslobodio grad. Iako su Turci za tu operaciju angažovali oko tri hiljade vojnika i osam topova, Crnogorci su oteli grad. Ali to je razljutilo Rusiju. Plašeći se da ne isprovocira zaoštravanje odnosa sa Turskom, knjaz Danilo je ovo tursko utvrđenje razorio i posle mesec dana ga napustio.

 

Čarls Darvin

Čarls Darvin

● Taj 24 novembar 1859. ostaće zapamćen kao dan kada je po prvi put poljuljano religijsko verovanje o postanku sveta i teorija o božanskom poreklu čoveka. Objavljena je knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina „Poreklo vrsta“. Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala je velike kontroverze u naučnim krugovima.

 

Jovan Jovanović Zmaj

Jovan Jovanović Zmaj

● Na današnji dan 1883. rođen je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, čika Jova Zmaj, borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), urednik nekoliko časopisa, napoznatiji kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti („Đulići“, „Đulići uveoci“).

 

Maksim srpske vojske M1909, Vojni muzej

Maksim srpske vojske M1909, Vojni muzej

● Kad ti neko kaže „lupaš kao maksim po diviziji„, misli na mitraljez „maksim“, a ne na njegovog izumitelja (1884. godine), Hajrema Stivensa Maksima, britanskog konstruktora oružja, koji je umro na današnji dan 1916, usred Velikog rata.

 

Marko Radulović

Marko Radulović

● A 24.11.1906. posle izglasavanja nepoverenja vladi Lazara Mijuškovića, pod pritiskom „klubaša“, crnogorski knjaz Nikola je novi mandat za sastav vlade poverio sudiji Velikog suda Marku Raduloviću. Program nove vlade predviđao je čišćenje državnog aparata od nesposobnih činovnika, otkrivanje malverzacija državnim novcem, demokratizaciju zemlje na osnovu Ustava i uspostavljanje bratskih odnosa sa Srbijom.

 

Stjepan Radić

Stjepan Radić

● Čovek čije je ubistvo (20. juna 1928.), po mnogima, predstavljalo i kraj snova o opstanku jedinstvene države južnoslovenskih naroda, Stjepan Radić, održao je na današnji dan 1918. na sednici Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu istorijski govor protiv bezuslovnog ujedinjenja Države Slovenaca, Hrvata i Srba s Kraljevinom Srbijom, koji je završio uzvikom „Ne srljajte kao guske u maglu„.

 

Žorž Klemanso

Žorž Klemanso

● Na današnji dan 1929. umro je francuski državnik Žorž Benžamin Klemanso, poznat pod nadimkom „Tigar“, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. Jedan je od tvoraca Antante i predsedavajući mirovne konferencije u Versaju 1919. Njegovim imenom nazvan je donji deo Francuske ulice na Dorćolu, od raskrsnice sa Dušanovom, do Dunava.

 

Andrija Đurović drži govor RB pred odlazak na Kadinjaču

Andrija Đurović drži govor RB pred odlazak na Kadinjaču

● Tog 24. novembra 1941. počela je nemačka ofanziva na grad Užice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga činio je Radnički bataljon. Nemci su zauzeli grad krajem novembra, a tokom borbi na Kadinjači, 14 kilometara zapadno od Užica, poginulo je 180 branilaca grada.

 

Mobutu Sese Seko

Mobutu Sese Seko

● Jedan od omiljenih drugara voljenog Maršala, Mobutu Sese Seko, je na današnji dan 1965. preuzeo vlast u Kongu.

 

Demonstracije Prag

Demonstracije Prag

● A 24.11.1989, pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu, kompletno rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo je ostavke. Bio je otvoren put ka promenama i padu komunizma. Za nekoliko dana doneti su zakoni kojim je ukinut monopol komunističke vlasti i zvanična ideologija, a u parlament su kooptirani članovi antikomunističke opozicije. Već 29. decembra 1989. je za novog predsednika izabran vođa antikomunista Vaclav Havel.

 

Abdel Baset Ali al Megrahi

Abdel Baset Ali al Megrahi

● Na današnji dan 2003. Vrhovni sud u Glazgovu (Škotska) osudio je na 27 godina zatvora libijskog obaveštajca Abdela Baseta Ali al-Megrahija, koji je 2001. proglašen krivim za učešće u rušenju Pan Am-ovog aviona na letu broj 103 iznad jezera Lokerbi u Škotskoj 1998. godine.

● A 24.11. 2013. kod sela Šajkaš, zavarene su dve cevi na kojima je pisalo „Južni tok„, kao simbol još jedne u nizu ruskih prevara i podvala Srbima. Vrlo brzo se pokazalo da od tog gasovoda nema ništa.

● Ko se ne seća najozbiljnije krize između Istoka i Zapada posle pada komunizma: 24.11.2015. na tursko sirijskoj granici je oboren ruski avion Su-24. Avion je oborio turski F-16.

**

Na današnji dan rođeni su i: ruski vojskovođa Aleksandar Vasiljevič Suvorov (1729.), francuski slikar Anri de Tuluz-Lotrek (1864.), jugoslovenska fudbalska legenda Zlatko Čajkovski (1923.) i bosanskohercegovački filmski režiser Emir Kusturica (1954.). Na ovaj dan umrli su i: meksički slikar Dijego Rivera (1957.), atentator na Kenedija, Li Harvi Osvald (1963.) i britanski pevač Fredi Merkjuri, frontmen grupe „Kvin“ (1991.), fotograf Ivo Eterović (2011.),  jugoslovenski i srpski vaterpolista i selektor reprezentacije, Nenad Manojlović (2014.).

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Facebook Comments
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *