32.850 НИЈАНСИ ОПЛОДЊЕ

 

Председник је рекао. Нема нам друге. Приони, и прави. Бар ви млађи. За мене је касно да оправдам сврху постојања у овој држави.

А гризе ме савест. Шта више, осећам се као издајник. Здрав, прав – и само једно дете. И то оно најјефтиније, од 100.000 динара, једнократно. Које, тад кад је настајало и није вредело толико, да се не лажемо. Него неких тричавих 20.000 динара. А ни поклон пакет града Београда нисам добио.

 

Кад се само сетим, колико сам у пубертету тек пара бацио у клозетску шољу… Шта зна дете где леже еври… Тад еври, додуше, нису ни постојали, али џаба, никад нисам имао осећај за бизнис, да гледам у будућност. Да предвидим. Па цап у Тиршову, „добар дан, ди су моји новци“.

Ех, а да сам, са својих 21, оженио Јелену, сад бих можда и ђед био. Чуј ђед… ђед милионер! Лепо ми је добри отац говорио. И све уговорио с њеним оцем, на мени је било само да се ознојим два-три минута. Она млада, лепа, снажна, здрава – могла је да рађа, Бог да нас види: 850 евра за прво, 2.000 за друго, 12.000 треће, 18.000 четврто… јесте на рате, али, 32.850 евра, мало ли је? БМВ стар пар година, у одличном стању! Заљубљени до ушију, нисмо лоше маштали: Данило би био од 850 евра, Никола од 2.000, а већ Мирко би нам донео 12.000. Да зачини нека шћер, и ето ти 18.000. За шћер, разумећете ме, нисам смишљао име. Не знам да ли би је у Савском венцу уписали као „18.000 евра“?

 

Да не рачунамо колико би од унучади евара тек било. Не мислите ваљда да ја то храним 20 година, а да ми покупе зетови и снахе? Дао бих им по 10 одсто, доста им је.

Али хајде, био сам млад. Наиван. Ма, глуп!

Одбацићемо и Данијелу из анализе. Руку на срце, звали су је „народна прича“, ишла је с колена на колено, и нико не зна ко би могао да наплати те евре од државе.

 

Али зато, кад се сад сетим како ми је гуза јела гаће ономад, кад је са Гоцом 1986. пукао презерватив… Колико је то хиљада да сам избаксузирао, само зато што никако нисам хтео да се женим?

А мислио сам да сам духовит, када сам – годину дана раније, на одсуству из ЈНА – на Мирино „немој у мене“, кроз смех рекао „не, но ћу у себе„? И нисам ни једно ни друго. Сад ми дође да заплачем, какво сам банално и сирово говедо био. И да потражим онај тепих…

Тамара… 1991. Овде нема јунака као што је била Тамара… и озбиљних стратега као што је била Тамара… Нема таквих, верујте ми. Тамара је била веома, веома озбиљна жена, Тамара је била… хмпф… за ове наше…

 

И још ми је сметало кад нам Минина мама каже „хајте ви децо сад у собу“… Е, где ми је памет била… Мина, ханибалка једна!

Ипак, да је рецимо била истина када сам сумњао да је Ј.М. затруднела… другу би ми причу причали. Беше 1994? Мада и тад сам био наиван, одмах поверовао кад ми је рекла да њој зна да касни тек овако, због хормона. Али ђавола, оде она да једе горак лебац гастарбајтерски у Лондру, а ја остадох са сумњом да се тај први син, Стефан (то је име вриштала једном у кревету, знао сам да на дете мисли!), ипак смућкао. А није, много година касније ми је рекла да сам луд, и да никад не би желела да има дете са мном. Тад последица нисам био свестан. Сад… сад би ми лакше било да ми је „паук“ подигао ауто, него што остадох без тих 2.000 од мајчице Србије.

 

Било ми је логично кад је она келнерица Наташа, те 1995, тражила презерватив. А ево сад, кад сам чуо цене, пошао бих да га тражим, употребљеног.

Да ли сад пати и Слађа из Чачка, што је имала фетиш да гледа како деца лете у слободном паду кроз туш-кабину? Добро, не баш деца, више полупроизвод, али, као у кладионици, добитак у изгледу.

Истини за вољу, оно кад сам се у исто време забављао са Гоцом (бр. два) и Драганом, не знам да ли би ми држава уважила збир деце, или бих морао код сваке да сочиним по четворо? Мислим, реално, да би то било мало напорно. Додуше, ако би морало два пута по четворо, за 65.700 евара могао бих да купим себи леп стан и да се евакуишем, а да се оне млате са том дечурлијом.

 

И сад се стресем и прођу ми жмарци дуж кичме, при помисли на прављење деце са Сандром. Та је била луда к`о струја. Али, да се не лажемо, тад ми пред очима нико није махао оноликим еврима. Да је тад неко рекао 32.850, па само бих тилтовао, било би „да ме види моја мила мајка“! Била би најбоља, најлепша и дакако најнормалнија на свету.

И ето, сад никако да се сетим још неколико својих пропуштених шанси, а имам бар 32.850 разлога за то…

 

Стигле су ме године, паучина на мозгу, само да се не претворим у Жељка Самарџића…

Али ви, децо, да да – ви млади, навалите, ја ћу вас подржати!

 

 


Текст је писан с намером да насмеје и забави. Током његовог писања нису повређена ничија осећања с намером, а ако је било нехотице, понизно молим за опроштај. Идентитет дама поменутих у причи заштићен је двоструко.

Коришћени филмски клипови из два ремекдела Живка Николића – „Чудо невиђено“ и „Љепота порока“.

 

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *