„БИЉАРДА“, ПОНОС ЦЕТИЊА

 

Иако одавно није највећа цетињска зграда, „Биљарда“ и данас доминира црногорском престоницом. Изградња утврђеног објекта, нове резиденције црногорског владике Петра Другог Петровића Његоша, али и седиште највиших органа мале државе, завршена је  29. марта 1838. године. И безмало три наредне деценије служила као средиште политичког и државног живота Црне Горе.

Изградњом „Биљарде“, владикатска управа се први пут (просторно) издвојила из Цетињског манастира, а сви највиши државни органи нашли се на једном месту. Ипак, владичанске обевезе су налагале да „Биљарда“ буде изграђена у непосредној близини манастира. Аутор пројекта био је руски емисар Јаков Озерцковски, а Русија је изградњу помогла и знатним новчаним донацијама.

Биљарда по изградњи (цртеж, неп. аут.)

 

Основни архитектонски концепт „Биљарде“ одговара изгледу средњевековног замка. Резиденција је направљена као издужена правоугаона камена грађевина на спрат, изузетно скромне обраде, покривена оловом, ограђена је високим каменим зидом са округлим кулама на угловима и капијама на свакој страни. Дужине је око 70 метара, а ширине 7,5 метара, има 11 просторија у приземљу и 14 на спрату. Одређен број просторија Његош је користио за своје личне потребе, док је већи део био намењен Сенату, перјаницима и другим државним органима, као и за боравак угледнијих гостију.

Једна од кула на „Биљарди“

 

У почетку се звала „Нова кућа„, али је убрзо добила ново име – „Биљарда„, по билијару, Његошевој омиљеној игри, односно билијарском столу који је Његош купио 1839. у Бечу.

„Биљарда“ данас

 

„Биљарда“ је служила и Његошевим наследницима, све до 1867. године: кнезу Данилу, а потом, накратко и кнезу Николи. У њој је после пресељења из манастира једно време радила Његошева штампарија, основана 1834. године, затим богословија, гимназија и накратко девојачки институт. Почетком 20. века коришћена је за смештај министарстава, а између два светска рата за потребе војних установа. У дворишту Биљарде 1916/17. године смештена је рељефна карта Црне Горе са павиљоном који је пресекао оградни зид.

Рељефна карта у „Биљарди“

 

Изнад саме „Биљарде“ и манастира налазила се никад довршена кула „Табља„, осмишљена да брани манастир. Са градњом куле започео је Његош 1833. Изградњом „Биљарде“ ова кула је изгубила функцију, па су са ње испуцавани почасни плотуни, а на њој истицане одсечене турске главе. То је, наравно, саблажњавало госте Цетиња, али је качење глава престало тек 1850, а одсецање тек наредбом књаза Николе 1876.  Касније је претворена у звоник са којег се оглашавало велико звоно (1.631,5 кг – које је поклонио Лаза Урошевић из Земуна).“Табља“ је срушена 1938. приликом уређења платоа за изградњу саборне цркве, а део камена искоришћен да се направи мали једноставни звоник.

Табља (1844.), цртеж Џон Гарднер Вилкинсон, обј. 1848.

Табља (1844.), цртеж Џон Гарднер Вилкинсон, обј. 1848.

Владари су се из „Биљарде“ иселили 1867, али су државне установе остале смештене у њој све до подизања Владиног дома, 1910. године.

Данас се у Биљарди налази Његошев музеј.


Фото: wikipedia, cetinje.me, montenegrina.net, tripadvisor.com, cetinje-mojgrad.org.

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *