БРЕГЗИТ – БЕЖАНИЈА И НЕИЗВЕСНОСТ

 

Народ Велике Британије и Северне Ирске је на референдуму 23. јуна 2016. донео значајну, и по много чему историјску одлуку: Уједињено Краљевство напушта Европску унију! Ова одлука засигурно је обележила 2016. годину, а мислим да ће бити не само карактеристика целе деценије већ и битно обележје историје Европе.

Уз висок степен излазности, на коме могу да позавиде развијене демократије (додуше, далеко нижи проценат од излазака на референдум у аутократијама), и значајан „плус“ броја гласова у прилог „Брегзита“ (непуна четири процентна поена, око милион бирача), Британци су довели Европу пред свршен чин, иако су већ избоксовали „посебан статус“ унутар ЕУ. То што се сад потеже аргумент да су „Брегзит“ донели пензионери и руралне области, не мења чињеницу да је одлука донета веома демократски.

Преговори о техничким детаљима разлаза почеће, како се најављује, а како и ја ценим, што пре. У овом разводу чекање се ником не исплати: УК треба да што пре стабилизује унутарполитичке односе, привреду и фунту, а ЕУ унутрашњу и стабилност евра, јер сада јачају евроскептичке амбиције у другим државама, као и покрети који би да избаце „труло ткиво“. Оно што је јасно је да по Лисабонском уговору излазак није толико лак, мора да уреди сва отворена питања (баш као и улазак) и очекује се да ће преговори о свему трајати две године.

гбеу1

Какве су последице „Брегзита“ за Уједињено Краљевство, Европску унију, свет и Србију и њену прокламовану политику?

За све је заједничко – предстоји веома тежак, напет и изазован период.

Сами резултати референдума у Британији наговештавају нове поделе, па чак и могућност нових референдума, који би могли да доведу до краја Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске какво знамо. УК је ипак, само бедни остатак некадашње империје, који сад своју снагу црпе из блиског и некритичког савезништва са САД. Одавно већ, већина Шкота себе у томе не види. Индикативно, безмало двотрећинска већина (у локалној мери) за останак у уједињеној Европи, даје за право Единбургу да на тим крилима може да измени тесну одлуку о останку Шкотске у Уједињеном Краљевству, са референдума пре две године. Околности су се измениле, и сад се претње које су „сепаратистима“ 2014. стизале из Брисела окрећу Шкотима у прилог. Надаље, Северна Ирска, већ деценијама подељена између оних који би да је врате матичној држави и оних који би да остану у УК, сад такође добија значајан импулс независности, јер, Република Ирска је чланица Уније, па Белфаст може да једним ударцем убије две муве. Иако ће то, због предисторије и оружаног сукоба католика и протестаната, бити много теже и за замислити, а тек за извести, него у случају Шкотске.

Фунта пада, вредност акција такође. Људи су с разлогом забринути, тим пре што је британски изолационизам историјски показивао и предности и мане. Сада је, реално, на тасу и круна, јер не би чудило да Шкоти у наставку приче одустану и од персоналне уније, што је био битан аргумент у олакшавању опредељења за раздвајање 2014.

гбеу3

Што се Европске уније тиче, ово јесте велики ударац за њу. Јер, криза у односима међу државама чланицама, проузрокована озбиљним економским проблемима неких од њих (не само Грчке!), и потпуни распад европске политике отворених граница и безбедности (под утицајем избегличког таласа са Блиског Истока) сада је добила и практичну последицу, први излазак једне државе из Уније. То ће, најпре, ојачати евроскептике у свим државама чланицама. Неке странке у Холандији, Француској, па и у Хрватској већ су позвале своје владе да организују референдум.

Европска унија ће због овога бити привредно и политички слабија, јер губи не само најгласнијег поборника слободног тржишта, него и чланицу која има право вета у Савету безбедности УН-а и снажну војску. ЕУ ће одједном изгубити готово шестину БДП-а,

Да би – под притиском свог гигантског финансијског сектора – задржала приступ заједничком тржишту, Британија ће морати да прихвати све европске законе, али сада више неће имати право гласа (и дакле утицаја на обликовање) код њиховог усвајања, и приде ће морати да уплаћује значајан износ у европску благајну, као и Норвешка и Швицарска.

Као посебан проблем сада је положај милиона Британаца који живе другде у Унији и уживају приступ здравственој заштити и другим погодностима чланства, као и положај два милиона грађана других држава чланица ЕУ, који живе и раде у Британији.

Ако Британија не буде поштовала европска начела слободног кретања робе, капитала, услуга и људи – банке и финансијске институције базиране у УК изгубиће аутоматско право да продају услуге у Евуропи, већ су стигла упозорења из Брисела. Јер, Брисел сад мора да чува сам себе од домино ефекта и не сме да дозволи слабост, како би обесхрабрио друге евроскептике.

Ово, надаље, поново потенцира питање прекомпоновања Европске уније, које је актуелизовано „привилегијама“ датим Уједињеном краљевству, баш да би остало у Унији. Већ се тражи нови „Основни уговор“, који би проширио надлежности националних држава и повећао број области где се тражи консензус, а не прегласавање. Није без основа уверење да ће уздрмана Унија спас потражити у „реструктуирању“ на две или три групе држава са различитим правима и много сличнијим обавезама. Многи, опет основано,  страхују да излазак Британије директно отвара пут ка стварању „немачке Европе“: Берлин, реално, већ сада има групу држава чланица ЕУ над којима држи „финансијску шапу“, као и веома јак утицај на већину преосталих аспираната на чланство.  Коначно, и најмање вероватно, је да одлазак Британије изазове распад Европске уније. Колико год се евроскептици томе надали, у пројекат ЕУ је уложено превише, да би сад био олако пуштен низ воду. Наравно, не мислим да би опстанак ЕУ ико бранио насилно, оружјем, али би, теоријски, крах ЕУ свакако могао да донесе велике нестабилности и драматичне сукобе на простору Старог континента.

гбеу4

Од „Брегзита“, бар у прво време, могу да профитирају Сједињене Државе, Русија, Кина…Како је скочила вредност злата, оне државе које имају златне резерве значајно су зарадиле. Пад европске економије и цена акција такође им одговара. Ово је лоше за оне који део резерви имају у фунтама. Ту су и одређене политичке предности, јер по логици ствари, што је мање јаких држава у ЕУ, Русији и Кини је пре свих лакше да утичу на оне слабије државе ЕУ, које се већ осећају државама другог реда.

Економска нестабилност одразиће се и на Србију, као и на све друге земље кандидате за чланство у ЕУ. Чак сам уверен да ће процес приступања ЕУ ићи много спорије од планираног, док се сама Унија не пресабере и не измери последице „Брегзита“. Већ се чују гласови да проширење треба да буде заустављено. Не постоји препрека да Србија и даље спроводи све оно од европске политике шта јој одговара. Али, реално, и за Србију је добро да мало стане на лопту и види развој догађаја у ЕУ. У том смислу, иступање премијера и министра спољних послова , који су брже-боље похитали да тумаче „Брегзит“, последице и српску доследност европској политици, тумачим као неодмерен, исхитрен, наиван, па и глупав корак. Тим пре што то Србију нико није ни питао, нити има разлога да је пита, трчање пред руду је аутогол у моменту кад добијамо драгоцен тајм-аут.

То сад није ни ствар луксуза, то је питање одговорне политике, јер је једна ситуација улазак у заједницу држава на равноправној основи, а сасвим друга – улазак у заједницу у којој постоје државе првог и другог, или чак и трећег реда.

Наравно, и чињеница демократског референдума у УК значајно ће ојачати српске евроскептике у легалном захтеву да се и о чланству Србије распише референдум, као демократска тековина. Склон сам да верујем да тумачење да је становништво за евроинтеграције само зато што је гласало за странку са том ставком у програму – и претерано и натегнуто и суштински недемократско.


Фото: e-vijesti.com, rtv.rs, bih.time.mk, web-tribune.com

 

Save

Save

Save

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

2 thoughts on “БРЕГЗИТ – БЕЖАНИЈА И НЕИЗВЕСНОСТ”

  1. Dakle odličan tekst. Iskreno me brine koliko će se to odraziti na Srbiju, konkretno na poslove sa nekretninama. Da li će to samo prouzrokovati dalji pad vrednosti nekretnina?

    1. Захваљујем, Милоше. У овом моменту, чини ми се да је врло незахвално прогнозирати неке конкретне последице, јер стичем утисак да ни Лондон ни Брисел не знају где ће и шта ће. Али, свакако би даљи пад вредности динара, под утицајем поремећаја у ЕУ, могао да, кроз пад куповне моћи, посредно доведе до пада вредности некретнина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *