Crna Gora, NATO i Rusija

 

(MojIzbor.com, 8. jun 2017. )

 

Ulazak Crne Gore u NATO, politički i geostrateški umnogome prevazilazi vojni značaj malene balkanske države za najveći svetski vojni pakt. Ispada, u stvari, da su bataljon kopnene vojske, dva ostarela ratna broda i nekoliko letelica, neuporedivo korisniji za Alijansu, nego što zaista borbeno vrede.

Jens Stoltenberg i Duško Marković

Jens Stoltenberg i Duško Marković

S teritorijom Crne Gore pod svojom „zvezdom“, NATO je de fakto zatvorio Sredozemlje za konkurentsko brodovlje, najkraćim putem povezao svoje jadranske članice i potpuno izolovao jedinog mogućeg ruskog saveznika na tlu Evrope, Srbiju, učinivši je potpuno beznačajnom u slučaju kakvog sukoba. Otud je i razumljiv nemoćni bes zvanične Moskve.

Trošak NATO je, što se Crne Gore tiče, malte ne nikakav – pa sve  da štab u Briselu napravi izuzetak i od Podgorice ne uzme nikad ni evra na ime „članarine“, opet je na ogromnom dobitku.

Korist Crne Gore još je veća. Da ostavimo, sada, po strani emotivni momenat i događaje od pre 18 godina. Vojnopolitička realnost se mnogo izmenila, i Podgorica ju je – čak i da su razlozi kudikamo sebičniji i uži i da se tiču samo „vladajuće porodice“ – ispravno pojmila.

Podizanje crnogorske zastave u NATO, 7. juna 2017.

Podizanje crnogorske zastave u NATO, 7. juna 2017.

Crna Gora nema sredstava za kvalitetno razvijanje armije do statusa koji bi mogao da garantuje odbranu. Ekspanzivne aspiracije na Balkanu nisu prošlost: one su realnost, konstantno podgrevana frustracijama. Članstvom u NATO, Podgorica je sebi pribavila upravo zaštitu od komšiluka. Kao i mnogo bolju obuku, vojno školstvo i stalno ažuriranje najnovijih odbrambenih dostignuća.

Izdvajanja za naoružanje i opremu će svakako biti, ali to neće bitnije iskakati iz planirane doktrine, niti će izmeniti tanki državni budžet. Za verovati je da će Crna Gora i u okviru NATO obavljati slične vojne zadatke kao i do sada: kontrolu dela Jadrana i obale, laki nadzor unutrašnjosti teritorije i učešće u nekim mirovnim misijama. Jedino što bi moglo da doživi promene u smislu ojačanja je obezbeđenje granice prema Srbiji i BiH.

Tu, sada, dolazimo do političkog elementa, koji, u prvom periodu crnogorskog članstva, može da bude problematičan. Teško je, naime, poverovati da će se Rusija tek tako pomiriti s gubljenjem uticaja i položaja. Otud treba pretpostaviti da će Moskva maksimalno mobilisati, opremati i kuražiti opoziciju u Crnoj Gori, namerno pojačavajući unutrašnje nestabilnosti.

Sa druge strane, to će vremenom splašnjavati, kao i mrštenja koja  će u prvo vreme stizati iz Srbije. Jer se čini logičnim u budućnosti, kao poslednji korak razvoja NATO na Balkanu, radikalno približavanje Srbije ovoj organizaciji. Možda ne do nivoa članstva – a NATO je i do sad demonstrirao razumevanje nekih „emotivnih“ okolnosti – ali sasvim sigurno dovoljno da se smatra saveznikom.

Nepouzdanim, doduše, ali čak i u najnepovoljnijem razvoju – bezopasnim.


Link ka originalu

Save

Save

Facebook Comments
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *