Црна Гора, НАТО и Русија

 

(MojIzbor.com, 8. јун 2017. )

 

Улазак Црне Горе у НАТО, политички и геостратешки умногоме превазилази војни значај малене балканске државе за највећи светски војни пакт. Испада, у ствари, да су батаљон копнене војске, два остарела ратна брода и неколико летелица, неупоредиво кориснији за Алијансу, него што заиста борбено вреде.

Jeнс Столтенберг и Душко Марковић

Jeнс Столтенберг и Душко Марковић

С територијом Црне Горе под својом „звездом“, НАТО је де факто затворио Средоземље за конкурентско бродовље, најкраћим путем повезао своје јадранске чланице и потпуно изоловао јединог могућег руског савезника на тлу Европе, Србију, учинивши је потпуно безначајном у случају каквог сукоба. Отуд је и разумљив немоћни бес званичне Москве.

Трошак НАТО је, што се Црне Горе тиче, малте не никакав – па све  да штаб у Бриселу направи изузетак и од Подгорице не узме никад ни евра на име „чланарине“, опет је на огромном добитку.

Корист Црне Горе још је већа. Да оставимо, сада, по страни емотивни моменат и догађаје од пре 18 година. Војнополитичка реалност се много изменила, и Подгорица ју је – чак и да су разлози кудикамо себичнији и ужи и да се тичу само „владајуће породице“ – исправно појмила.

Подизање црногорске заставе у НАТО, 7. јуна 2017.

Подизање црногорске заставе у НАТО, 7. јуна 2017.

Црна Гора нема средстава за квалитетно развијање армије до статуса који би могао да гарантује одбрану. Експанзивне аспирације на Балкану нису прошлост: оне су реалност, константно подгревана фрустрацијама. Чланством у НАТО, Подгорица је себи прибавила управо заштиту од комшилука. Као и много бољу обуку, војно школство и стално ажурирање најновијих одбрамбених достигнућа.

Издвајања за наоружање и опрему ће свакако бити, али то неће битније искакати из планиране доктрине, нити ће изменити танки државни буџет. За веровати је да ће Црна Гора и у оквиру НАТО обављати сличне војне задатке као и до сада: контролу дела Јадрана и обале, лаки надзор унутрашњости територије и учешће у неким мировним мисијама. Једино што би могло да доживи промене у смислу ојачања је обезбеђење границе према Србији и БиХ.

Ту, сада, долазимо до политичког елемента, који, у првом периоду црногорског чланства, може да буде проблематичан. Тешко је, наиме, поверовати да ће се Русија тек тако помирити с губљењем утицаја и положаја. Отуд треба претпоставити да ће Москва максимално мобилисати, опремати и куражити опозицију у Црној Гори, намерно појачавајући унутрашње нестабилности.

Са друге стране, то ће временом сплашњавати, као и мрштења која  ће у прво време стизати из Србије. Јер се чини логичним у будућности, као последњи корак развоја НАТО на Балкану, радикално приближавање Србије овој организацији. Можда не до нивоа чланства – а НАТО је и до сад демонстрирао разумевање неких „емотивних“ околности – али сасвим сигурно довољно да се сматра савезником.

Непоузданим, додуше, али чак и у најнеповољнијем развоју – безопасним.


Линк ка оригиналу

Save

Save

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *