DANKE, DEUTSCHLAND!

Рече убога Ангела оно шта су сви у Србији „знали“, а власт нас упорно убеђивала у супротно.

Сасу нам Ангела, право међу очи: „Србија у овом тренутку не испуњава услове за статус кандидата за ЕУ„. Што ће рећи, „auf vidersehen Србијо, ми смо се са вама само мало играли„.

И тако је последњи предизборни адут наранџасте коалиције нестао као мехур од сапунице. Сурово брутална пенетрација оставила је нашег манекена без текста. Само је један члан ове несрећне наше владе, која се бави масовним опсненама, признао: „Проширење Европске уније није приоритет европских лидера„, изјавио је шкрбави председник Тениског савеза Србије.

Могли би и ми најзад, званично, да кажемо „Auf vidersehen, Европо. Ми тако нећемо да се играмо„.

Али, то ова Влада неће рећи. Ни једна Влада Србије после 5. октобра то не би рекла, не зато што се не би одрекла Европе, већ зато што ни сама није знала куда иде. И како. И зашто. И чиме. И колико.

Милошевићева влада је бар знала куда иде, без обзира што је то био (врло) погрешан пут.

Реално, сада им је и претешко да се то каже. Под паролом те Европе продали су све шта су могли, полегли су спуштених гаћа под ког су могли, усвојили свакаква будаласта, па и понижавајућа, законска решења… Не, заглибили су, јер им је једина политичка платформа била „Европа“. И сад су добили Европу међу очи. Или у доњи део леђа? Или је код њих то све исто?

На целу ту поруку из Берлина, Бока и екипа ће (поново) реаговати аутистично: Бока несрећник се спаковао да учествује на међународној конференцији која се одржава поводом конгреса опозиционе Социјалдемократске партије Немачке (СПД), а истом том Конгресу СДП ће као гост присуствовати и Онај-што-му-треба-забранити-да-се-слика-без-јабуке-у-устима.

Генијално, дипломатски, фантастично. Као дете које се упогани у гаће, па кад добије грдњу због тога, бежи код другог родитеља. У овом случају, на жалост, недостаје и спознаја да се родитељи неће конфронтирати због тога.

Но добро. Осим што је то унело пометњу међу ове наранџасте болиде, фактички се ништа неће изменити. Јер и без да је убога Ангела рекла то шта је рекла, свако ко је логично размишљао могао је да схвати да од Србије у ЕУ нема ништа.

Уосталом, и Немци су на примеру Грчке схватили да њихов пројекат Четвртог рајха без рата не може да прође лако. Нису ни Грци сисали весла, сад видимо да им је логика била „кад нас већ окупирају, дај да им то добро наплатимо„.

Стога, мислим да можемо само да се захвалимо Ангели и Немачкој. Најпре, отворили су очи свим неверним Томама. Онда су запушили уста свим заговорницима пузајућег мољакања „Европе“ да нас узме под своје скуте. Коначно, избили су последњи предизборни адут наранџастима, па је сада велика шанса да коначно видимо леђа највећим штеточинама после Милошевића.

Па и ми да кажемо: Danke, Deutschland!

Фото: zimbio.com, slobodnaevropa.org