ДИПЛОМАТИЈА ГАФ(ОВ)А

Дипломатија је, у суштини, врло конзервативна вештина, заснована на строгим правилима, иако су је неки њени посленици, од Медлин Олбрајт наовамо, прилично банализовали и срозали.Посету високог достојанственика неке земље другој, брижљиво, месецима унапред, припремају службеници два министарства иностраних послова. Ту  се пажљиво мере интереси и домаћина и госта, и места за импровизације нема: чак се и фамозне „листе жеља“ (а то су мање-више жеље за неким сусретима, темама, посетама….) усклађују са нивоом билатералних односа.

У пракси – што су односи лошији и сусрети ређи, организацији посете приступа се „пипавије“.
Не, није немогуће да једна страна испостави неку нереалну жељу, али, мало је теже поверовати у могућност да неком жељом унапред изминира могућност сусрета, износећи захтев који је по својој суштини (мерено нивоом и развојем досадашњих односа) за државу домаћина не само неприхватљив, већ и понижавајући. Јер се тиме обесмишљава и дипломатија, и сама потреба за сусретањем.

Такав би био наводни захтев албанског премијера Едија Раме, да добије кључеве Београда током предстојеће посете. Не само нереалан и понижавајући, већ, усудио бих се рећи – мерено садашњим околностима, увредљив попут оног аустријског ултиматума Србији, 1914. Зато и не верујем да је он то тражио.

Раму сам упознао 2002. или 2003, док је био градоначелник Тиране. Провели смо непун сат у разговору. У том року, о човеку се не може закључити превише. Али, утисак који сам стекао је – да је лукав и прагматичан. Ето још једног момента зашто сумњам у „жељу за кључевима“: ни једна од те две особине не би му допустила овакав гаф, јер на првом месту размишља о добробити своје државе и народа.

Тај „захтев“ нико, додуше, није званично потврдио. Судимо о њему само на основу медијске буке која се дигла око тога и новинарских „сазнања“ у медијима блиским српској владајућој странци. Наводно, постоји и некакав ЈуТјуб снимак те жеље. Нисам га видео. Нити сам видео неки документ, допис МИП-у,  који то доказује. Уверен сам, да увредљиви захтев постоји, наш МИП би га објавио, са јасном поруком: „ето шта Албанци траже од нас, како нас понижавају, а ми ћемо се упркос томе сусрети са њима“. Без уручивања кључева, дакако. А да расчистимо и ово: да такав захтев ипак постоји, кључеви су у њему најмања жеља.

Уручивање госту кључева града је посебна част, која се чини за значајан допринос који је неко дао том граду, народу или држави. Не Рама, већ ни један албански политичар, после Есад паше, ту част није заслужио. И обрнуто: ни један нововремени српски политичар није заслужио да добије кључеве града Тиране. Не кажем да не бих волео да је другачије, али није. Деценијама се гледамо преко нишана, деца расту у уверењу да немамо грђег непријатеља од оних других, проблем Космета то је само запечатио. Мука да се српско-албански односи „попеглају“ таман толико да можемо да се трпимо, по логици мора да траје троструко дуже од „муке“ да се међусобно набијамо на колац.

А неко ко има намеру да у ту крхку грађевину угради бар циглу стабилности, не креће у изградњу понижавајући колегу с друге стране. И дајући захтев за кога је сигуран да друга страна не може да испуни, и да чак да до посете дође – такав безобразни захтев не може да допринесе да се успостави бар минимум неопходног поверења.

На то, уосталом, ни Европа не би благонаклоно погледала. Дефиниција једног вулгарног инцидента (са „дроном“) као „шале“, можда може да прође у Бриселу, али још једна „шала“, грђа и баналнија од претходне, ни код бриселских бирократа најненаклоњенијих Београду, не може да се оправда.

Укратко: сумњам да би неко, испоруком „жеље“, која је у датим околностима (с обзиром на стање српско-албанских односа, инцидент на фудбалској утакмици, ситуацију око Космета…) увредљива и понижавајућа за домаћина, унапред себе осудио на епитет „минера“ напора да се нешто коначно покрене с мртве тачке.

С ове тачке гледишта, чак ми то пре личи на „мину“ лансирану у Београду, да се врати „мило за драго“ за поменути „дрон“.

Додуше, када је Балкан и односи народа на њему у питању – ни у шта не могу да будем стопроцентно сигуран.

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

1 thought on “ДИПЛОМАТИЈА ГАФ(ОВ)А”

  1. To verovatno nije izjavio kao sto kazes, ali je danas u intervjuu AP-u rekao da Srbija treba da prizna Kosovo. Poslednji narod koji ce ugraditi tu ciglu stabilnosti na celom Balkanu je Albanski. Nemoguce je da jedino oni imaju probleme sa svim svojim komsijama, pa i onim prekomorskim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *