ДРОН, КРПА, КАЗНА, ПОРУКА

И сад, у склопу свеопште кукњаве како се зли и надасве мрски (западни) свет у форми традиционално непријатељске УЕФА још једном грдно огрешио о вазда безгрешне Србе (чија би репрезентација после јуначких 0:0 са Албанијом до 40. минута сигурно победила бар 10:0 да није било дрона), да и ја кажем неку реч.

Србија је победила пар-форфе, 3:0, зато што су играчи Албаније одбили да се врате на терен и одиграју утакмицу до краја, упркос захтеву УЕФА. Значи, УЕФА је казнила Албанију што није испоштовала њен захтев. Ништа више од тога.

Србија је кажњена одузимањем три бода, јер није осигурала безбедно одвијање утакмице. Мање због бакљи, више због лоше организације утакмице високог ризика, а највише због упада криминалца Ивана Богданова, већ осуђеног за насиље на спортским приредбама, и групе његових истомишљеника на терен, и физичког напада на фудбалере противничке репрезентације.

У пракси, и Србија и Албанија као да су дисквалификоване, јер спортски гледано, шансе да оду у други круг такмичења сада су смањене драматично.

Где може да се у овој „пресуди“ нађе огрешење УЕФА? Најпре, у чињеници да није довољно ценила провокативни елеменат дрона са крпом „велике Албаније“ на њему и последице те технологије на будуће спортске догађаје.  А можда још више у чињеници да су албански фудбалери први напали на играча Србије, који је крпу (намерно кажем крпу: то НИЈЕ застава Албаније, па да се каже да су Албанци потрчали да заштите државни симбол) склонио.

Те две ситуације јесу окидач, и да је на томе остало, Србија би имала три бода више, а Албанија дрона. Али, није остало на томе. Пуцале су столице по грбинама албанских играча. А то не сме на такмичењима под заставом УЕФА, па колико год се неко мрзео са неким.

Ко је крив? Српска полиција. За долазак албанских навијача мимо договора, за уношење „кореографије“, што је стална пракса на домаћим утакмицама, за улазак навијача на терен – што нико на свету, нигде, не толерише. Српска служба безбедности, за доношење и активирање дрона. Српско правосуђе, за могућност да монголоиди типа Богданов уопште присуствују било каквом догађају и уопште буду виђени међу људима, а да нису држани у кавезу.

УЕФА очигледно није желела ни за промил да некога награди у хаосу који је настао. То што је суштински и Србију и Албанију одрезала подједнако, доказ је да нико више неће да се бави идиотлуцима дивљих балканских племена, анализама, доказивањима, позивањима на историју. То што некога није казнила мало више, а требало је, не мења суштину и величину самог греха..

И можемо ми сад калимеровски да плачуњамо „то је неправда„. Можда јесте. И то само у смислу да је Албанија могла да добије „још“ од казне, јер Србија није добила ништа незаслужено. Мени, пак, та одлука УЕФА личи на став родитеља, који неће да се баве појединачним доприносом своје двоје деце тучњави, већ обома оплави доњи део леђа са поруком – „не занима ме ко је почео, овако ћете проћи и убудуће, па ко год да започне“.

Можда је боље да за промену, после четврт века понашања по истој формули, које нам се потпуно исто ломи о леђа, ставимо прст на чело и покушамо да спознамо где то ми, генетски безгрешни, грдно грешимо?

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *