Није ми жао Југославије. Жао ми је „Југословена“. Од Вардара до Триглава.
Јер, у Југославији се није живело лепо: имали смо само наговештаје лепог. Односно, живели смо мање лоше од осталог дела света у државама „социјалистичког лагера“.
Али, пошто смо „успешно“ доведени у стање да нам је живот у тадашњој Југославији прави рај у односу на данашње животе у банана крецијама насталим из ње – ја жалим све нас, као и генерације иза нас, принуђене да живимо овако како живимо, јер нам једина алтернатива – да побегнемо одавде – више и није тако доступна.