Колико је партнера у животу „довољно“?
Довољно, не у смислу да ли си шоња (мушки или женски, свеједно) са једним-два партнера за живота, или медицински пример за сифилис/хламидију/сиду/трипер/… са 101-102 „саучесника“, већ у смислу објективног броја, где су на тасу и задовољство, и срећа, и испуњеност, и искуство… И памет, пре свега. Дакако, и комплекси, ране и фрустрације, с друге стране.
С те тачке гледишта и тако „мерено“, чини ми се да је некоме довољно и пет, а некоме премало и 105 партнера.
Увек сам важио за човека коме су, кад су жене у питању, очи, руке и још понешто бржи од памети. Једном ме дефинисаше колеге: „Вучко више воли п* него `леба да једе„, а ја одговорих: „Нетачно. Вучко више воли да једе п* него `леба“ – да опростите на мом француском. И знао сам због тога, таквог начелног става према женама, сексу и животу уопште – садашњим искуством то видим – и да за*ерем многе потенцијално добре комбинације.
Толико бејах немаран и површан у тим односима, да се – рецимо – више не сећам ни имена већине жена са којима сам био, биле оне „успутне“ или формално „везе“. А опет, сећам се и имена и адресе и телефонског броја и боје косе и очију и гардеробе… моје прве „љубави“, с 12 година, Сање из Загреба (остатак података познат редакцији); или Туркиње Асу, с којом је све толико кипело од секса у ваздуху, да би филмаџије или писци само пожелели такву инспирацију, па се опет ништа није догодило до погледа, јер сам био ожењен.
Што ће рећи, знао сам и да се уздржим и нисам био баш толико „алав“.
Али, што је много битније, знао сам и да двапут у животу кажем себи „Доста. То је то“! И амин. Знао сам, дакле, шта је оно шта хоћу, и од живота, и од жене, и од себе. И знао моменат, и особу, када сам то добио. Да не тражим више.
Ако се томе дода и једна ситуација када је требало да кажем „доста“, али сам био превише млад и алав, испада да би мени, што се партнерки тиче, било сасвим довољно – три. Евентуално до пет.
Оних стотинак што „кипе“ ван ове калкулације, да ми опросте.
Сви смо различити. Некоме је један партнер довољан за цео живот ( да, постоји и то) а неко не може да се скраси.