КАКО СМО ДОБИЛИ ПРЕДСЕДНИКА

 

Александар Вучић је изабран за председника Србије.

У првом кругу, буквално је почистио конкуренте. Свидело се то нама или не. Уз веома ниску излазност, иако је свима било јасно да је нека промена могућа само код високог процента одзива бирача.

И да се не лажемо: ово је опасан пораз, у коме нема ама баш никаквог добитка за било ког у опозицији. СНС сад има отворен пут да по доказаном рецепту заокружи све сегменте и цементира власт у наредних пет година, чак и да изгуби поједине општине или градове. То што се, рецимо, искристалисао Саша Јанковић као лидер грађанске опције, мали је ћар, јер ће, са друге стране, СНС сад добити и место Заштитника грађана: једина варијанта да се то не догоди била је победа опозиције на председничким изборима, која би довела до превремених парламентарних.

Александар Вучић је урадио све „по правилу службе“. По пројекту Бебе, уз разраду Израелаца и реализацију Весића, тачније. Заузео је медије; организовао странку као интересну дружину људи који су странци стално дужни и тако уцењени;  обезбедио је подршку људи и странака заинтересованих да очувањем тренутног система очувају своје позиције и изворе зараде; обезбедио подршку из света, а да се не зна шта је дао заузврат; одстранио или лупио по прстима људе који би могли да засметају, а амнестирао људе који би могли да буду од користи; после бесомучне антикампање усмерене на противнике, спровео громогласну, интензивну и скупу кампању; организовао изборе у време и на начин који само њему одговарају…

Поучен искуством и грешкама претходника, свестан да му популарност пада, Александар Вучић је предузео све да до изненађења за њега не дође.

А шта је урадила и шта није урадила опозиција?

  • најпре, једва дочекала да се „на тањиру“ појаве личности које могу да „присвоје“ и истакну као кандидате, свесни да су политички минорити, а да се већина њихових добро познатих политичких лица компромитовала, или је недовољно јака да изнесе кандидатуру  –  уместо да је период боравка у опозицији искористила за своје сређивање и „прављење“ лидера;
  • била је преко сваке мере разједињена у свакој фази процеса, и често између себе налазила противника или конкурента, уместо да се плански, смишљено, свим снагама, програмски, заједно, фронтовски – усмерила на једног јединог реалног противника: актуелну власт;
  • аутистично подразумевала да је довољно да се само појави и да кандидат владајуће странке пропадне, олако претпостављајући незадовољство грађана и склоност система ка урушавању, заносила се популарности на друштвеним мрежама уместо у стварном животу;
  • није искористила – уопште, или не у потпуности – ни једну грешку режима, у своју корист;
  • није предузимала – а није имала ни довољно времена да предузме – све шта је потребно да би се бирачи анимирали и да би им се објаснила нужност изласка на изборе, већ се поново повукла за решењем које „пада с неба“ (Бели);
  • годинама уназад, није ништа учинила на сређивању бирачких спискова, које је у доброј мери и сама оставила несређене, својим наследницима (СНС) када је изгубила власт;
  • годинама уназад, допуштала је да медијима господари једна странка, и да локалне медије по Србији купују кадрови СНС или се гасе без купца, уместо да је организовала куповину локалних медија, и основала свој дневни лист и информативни веб портал;
  • у том смислу, кампању водила свако за себе, и овако скромне ресурсе додатно умањила, непотребно се дуплирала и притом довела себе у ситуацију да у кампањи не обиђе сва места у Србији и после на изборима, нема посматраче на свим бирачким местима;
  • није реаговала на ружно, дрско, непринципијелно и индикативно мешање Русије (В. Путин), Немачке (А. Меркел) и БиХ-РС (М. Додик) у унутрашње ствари друге државе јавном подршком једном од кандидата за председника;
  • понижавала одређене категорије гласача, притом претпостављајући њихову опредељеност, и не покушавајући да до њих допре, макар их доведе на ниво сумње;
  • није имала одговор на деловање владајуће странке у кампањи, лагање, поткупљивање, злоупотребу деце, злоупотребу државних ресурса… изостао је било какав заједнички притисак после сваке неправилности, а посебно је била без решења када су бирачи са КиМ у питању;
  • највећи део опозиције занемарио је чињеницу да је својим деловањем у претходном периоду, док је чинио део власти, сам себе компромитовао и притом сам створио недемократске и антидржавне системе, које је садашња власт само искористила и надоградила;
  • сагласила се са минималним временом за кампању, расписивањем избора тачно месец дана пре одржавања првог круга, и „циљањем“ другог круга на дан Ускрса, а што је све уследило само дан од „ступања на дужност“ јавних бележника као оверивача потписа;
  • унапред себе лимитирала одбацивањем једне од кључних опција у случају нелегитимности и нерегуларности – бојкота избора;
  • прихватањем учешћа на изборима прихватила и крајње неповољне изборне услове и своју позицију у трци, немајући притом ни у једној области адекватан супститут.

И тако редом. Опозиција је буквално каскала за идејама и стратегијом штаба владајућег блока, и само одговарала – или чак ни то – на појединачне потезе. То је, у случају добро уходане машинерије с неисцрпљивим ресурсима с друге стране, буквално калкулација „лопатом на багер„.

У ствари, чини ми се да је, као и на претходним парламентарним изборима, у опозицији превладала логика „само да достигнем 5%“, у овом случају маскирана у „само да ми истрчимо на теренче, а онда ћемо за неуспех да оптужујемо мало апстиненте, мало крезуби народ, а мало конкуренте„.


Фото: dragas.biz, rs.n1info.com

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

6 thoughts on “КАКО СМО ДОБИЛИ ПРЕДСЕДНИКА”

  1. U stvari imala sam utisak da su samo Boga molili da izgube. Neki su se omrsili sa 20 milki (da verujem kako su potrošili 10), neki su gakali nad porušenim đubrištem u centru Beograda koje je davno trebalo srušiti. Niko nije pitao onog običnog Jovu, Peru, Miku, jel se sećaju kako im je 2014. sve u kući poplivalo i propalo zbog rođendanske žurke ministra odbrane i predsednika opštine. Niko nije imao hrabrosti da zapita o aboliciji privrednih kriminalaca. Mnogo je to putera na glavama, mnogo mafijaša po foteljama, belo bi telo.

  2. Imam neko drugačije mišljenje. Sve vreme pišete SNS, a izostavljate gomilu koalicionih stranaka, koje su se jasno videle i na glasačkom listiću pored broja 6. Sve te stranke nemaju baš istu ideologiju. Da je SNS toliko jak, bilo bi nebitno koga će kandidovati, Tomu ili bilo koga, zašto Vučića kada se, nema ni godinu dana ustoličio na mestu premijera.Mislim da je ovo Pirova pobeda. U vladi će kuvati previše stranki i pretendovati na mesto premijera. Priča se biće Dačić, ali sujetnoj Zorani i sličnima neće biti normalno da premijer bude iz manjinske stranke. Pućiće to vrlo brzo. Osipaće se. Načet je. Mali je ovo procenat, sve i da je tačan, jer ako samo odbijemo prošlogodišnjih sps 11% JS, Ljajić i ostali to je daleko ispod 40%. Ne očajavati, pucaju pre roka. Takav je redosled, tako ide, pored ovakve torture preko svih medija, autobusa, mitinga i ostalog, iskreno nije ovo nikakav uspeh. Šta bi bilo bez ovakve kampanje, poraz i on to zna, i zna da u narednim periodima više neće moći da se vadi na stari režimi su krivi. Tek dolazi borba za oslobođenje. Pravda je spora, ali dostižna. Ne očajavajte.

  3. RATNICI REGRUTUJU … salim se 😛

    Pa, mislim da greske mozda treba traziti u istoriji i cinjenici da SPS nije unisten do kraja. Evo i sad je Dacic sa penzionerima i Palmom koji ga slede kao kucici, pomogao Vucicu da prebaci 50% „sam“.

    Sa druge strane, opozicija ne postoji. DS se koprca, hvataju se za koga stignu, DSS-a ni na mapi, LDP prop’o, itd. Gledam kampanju Jankovica, tuga Bozija. On i Duda Ivkovic isli po brdima i dolovima. Na kraju malo u Beogradu se skupilo stranackih tapsaca da svi zajedno odglume euforiju i zavrsni miting. Stoje tamo obesili noseve, niko ni da tapse, a od „Vucicu pederu!!!“ ni traga, ni glasa… 😀

    Jedino Beli i Seki su imali iskrenu podrsku birackog tela, od svih kandidata.

    Nema leba od skidanja Vucica, dok se ne napravi ozbiljna opozicija i ne skupi para na gomilu.

  4. Nisu oni sad zaokruzili sve elemente vlasti. To su vec imali. Sad su samo dobili jacu figuru na mestu predsednika a imace slabiju na mestu premijera. Sustinski je to ista licnost, ali sacekajmo malo da vidimo kako ce to funkcionisati. S druge strane, ja nisam siguran koliko je u tih 55% SNS glasova a koliko SPS. Cak sam spreman da spekulisem da je vodja sad dobio jos manje nego na poslednjim parlamentarnim izborima. Tek ce se videti sta je Ivica dobio za svoj (ponovo) presudni udeo u naprednjackoj pobedi. Crkli dabogda!

  5. Svakom normalnom je jasno bez partijske logistike nema uspeha uverio se Jeremic, a jos razjedinjenost „opozicije“ koje prakticno i nema dovela je do ovakvog politickog samoubistva. Ni Jankovic ni Jeremic nisu toliko politicki uticajne figure da animiraju glasace sujeta ih unistila umesto da su seli i dogovorili se da jedan ide mecki na rupu. Ovako jbg krivi oni sto nisu glasali a oni mislili za mesec dana da ce uci u drugi krug… Svima iz opozicije treba ukinuti primanja u koja drzava izdvaja za takve cirkusante a ne da u skupstini zuljaju guzice za dzabe pa se mozda probude ?

  6. I Milošević je bio dobar diktator i garant stabilnosti i mira dok se nije pojavio Albanski lobi s parama za kupovinu nezavisnog Kosova. I ovaj diktator je za sada dobar i takođe je garant mira i stabilnosti na ovim prostorima, podržavaju ga i Merkelova i Putin, dok se ne pojavi neko s parama kome će trebati nešto. Zaključak: nikome nije stalo ni do Srba ni Srbije, a izgleda ni nama samima. Da jeste – ne bi skoro 50% biračkog tela ostalo kod kuće. 🙁

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *