KAKO SMO DOBILI PREDSEDNIKA

 

Aleksandar Vučić je izabran za predsednika Srbije.

U prvom krugu, bukvalno je počistio konkurente. Svidelo se to nama ili ne. Uz veoma nisku izlaznost, iako je svima bilo jasno da je neka promena moguća samo kod visokog procenta odziva birača.

I da se ne lažemo: ovo je opasan poraz, u kome nema ama baš nikakvog dobitka za bilo kog u opoziciji. SNS sad ima otvoren put da po dokazanom receptu zaokruži sve segmente i cementira vlast u narednih pet godina, čak i da izgubi pojedine opštine ili gradove. To što se, recimo, iskristalisao SašaJanković kao lider građanske opcije, mali je ćar, jer će, sa druge strane, SNS sad dobiti i mesto Zaštitnika građana: jedina varijanta da se to ne dogodi bila je pobeda opozicije na predsedničkim izborima, koja bi dovela do prevremenih parlamentarnih.

Aleksandar Vučić je uradio sve „po pravilu službe“. Po projektu Bebe, uz razradu Izraelaca i realizaciju Vesića, tačnije. Zauzeo je medije; organizovao stranku kao interesnudružinu ljudi koji su stranci stalno dužni i tako ucenjeni;  obezbedio je podršku ljudi i stranaka zainteresovanih da očuvanjem trenutnog sistema očuvaju svoje pozicije i izvore zarade; obezbedio podršku iz sveta, a da se ne zna šta je dao zauzvrat; odstranio ili lupio po prstima ljude koji bi mogli da zasmetaju, a amnestirao ljude koji bi mogli da budu od koristi; posle besomučne antikampanje usmerene na protivnike, sproveo gromoglasnu, intenzivnu i skupu kampanju; organizovao izbore u vreme i na način koji samo njemu odgovaraju…

Poučen iskustvom i greškama prethodnika, svestan da mu popularnost pada, Aleksandar Vučić je preduzeo sve da do iznenađenja za njega ne dođe.

A šta je uradila i šta nije uradila opozicija?

  • najpre, jedva dočekala da se „na tanjiru“ pojave ličnosti koje mogu da „prisvoje“ i istaknu kao kandidate, svesni da su politički minoriti, a da se većina njihovih dobro poznatih političkih lica kompromitovala, ili je nedovoljno jaka da iznese kandidaturu  –  umesto da je period boravka u opoziciji iskoristila za svoje sređivanje i „pravljenje“ lidera;
  • bila je preko svake mere razjedinjena u svakoj fazi procesa, i često između sebe nalazila protivnika ili konkurenta, umesto da se planski, smišljeno, svim snagama, programski, zajedno, frontovski – usmerila na jednog jedinog realnog protivnika: aktuelnu vlast;
  • autistično podrazumevala da je dovoljno da se samo pojavi i da kandidat vladajuće stranke propadne, olako pretpostavljajući nezadovoljstvo građana i sklonost sistema ka urušavanju, zanosila se popularnosti na društvenim mrežama umesto u stvarnom životu;
  • nije iskoristila – uopšte, ili ne u potpunosti – ni jednu grešku režima, u svoju korist;
  • nije preduzimala – a nije imala ni dovoljno vremena da preduzme – sve šta je potrebno da bi se birači animirali i da bi im se objasnila nužnost izlaska na izbore, već se ponovo povukla za rešenjem koje „pada s neba“ (Beli);
  • godinama unazad, nije ništa učinila na sređivanju biračkih spiskova, koje je u dobroj meri i sama ostavila nesređene, svojim naslednicima (SNS) kada je izgubila vlast;
  • godinama unazad, dopuštala je da medijima gospodari jedna stranka, i da lokalne medije po Srbiji kupuju kadrovi SNS ili se gase bez kupca, umesto da je organizovala kupovinu lokalnih medija, i osnovala svoj dnevni list i informativni veb portal;
  • u tom smislu, kampanju vodila svako za sebe, i ovako skromne resurse dodatno umanjila, nepotrebno se duplirala i pritom dovela sebe u situaciju da u kampanji ne obiđe sva mesta u Srbiji i posle na izborima, nema posmatrače na svim biračkim mestima;
  • nije reagovala na ružno, drsko, neprincipijelno i indikativno mešanje Rusije (V. Putin), Nemačke (A. Merkel) i BiH-RS (M. Dodik) u unutrašnje stvari druge države javnom podrškom jednom od kandidata za predsednika;
  • ponižavala određene kategorije glasača, pritom pretpostavljajući njihovu opredeljenost, i ne pokušavajući da do njih dopre, makar ih dovede na nivo sumnje;
  • nije imala odgovor na delovanje vladajuće stranke u kampanji, laganje, potkupljivanje, zloupotrebu dece, zloupotrebu državnih resursa… izostao je bilo kakav zajednički pritisak posle svake nepravilnosti, a posebno je bila bez rešenja kada su birači sa KiM u pitanju;
  • najveći deo opozicije zanemario je činjenicu da je svojim delovanjem u prethodnom periodu, dok je činio deo vlasti, sam sebe kompromitovao i pritom sam stvorio nedemokratske i antidržavne sisteme, koje je sadašnja vlast samo iskoristila i nadogradila;
  • saglasila se sa minimalnim vremenom za kampanju, raspisivanjem izbora tačno mesec dana pre održavanja prvog kruga, i „ciljanjem“ drugog kruga na dan Uskrsa, a što je sve usledilo samo dan od „stupanja na dužnost“ javnih beležnika kao overivača potpisa;
  • unapred sebe limitirala odbacivanjem jedne od ključnih opcija u slučaju nelegitimnosti i neregularnosti – bojkota izbora;
  • prihvatanjem učešća na izborima prihvatila i krajnje nepovoljne izborne uslove i svoju poziciju u trci, nemajući pritom ni u jednoj oblasti adekvatan supstitut.

I tako redom. Opozicija je bukvalno kaskala za idejama i strategijom štaba vladajućeg bloka, i samo odgovarala – ili čak ni to – na pojedinačne poteze. To je, u slučaju dobro uhodane mašinerije s neiscrpljivim resursima s druge strane, bukvalno kalkulacija „lopatom na bager„.

U stvari, čini mi se da je, kao i na prethodnim parlamentarnim izborima, u opoziciji prevladala logika „samo da dostignem 5%“, u ovom slučaju maskirana u „samo da mi istrčimo na terenče, a onda ćemo za neuspeh da optužujemo malo apstinente, malo krezubi narod, a malo konkurente„.


Foto: dragas.biz, rs.n1info.com

Facebook Comments
PODELI:

6 thoughts on “KAKO SMO DOBILI PREDSEDNIKA”

  1. U stvari imala sam utisak da su samo Boga molili da izgube. Neki su se omrsili sa 20 milki (da verujem kako su potrošili 10), neki su gakali nad porušenim đubrištem u centru Beograda koje je davno trebalo srušiti. Niko nije pitao onog običnog Jovu, Peru, Miku, jel se sećaju kako im je 2014. sve u kući poplivalo i propalo zbog rođendanske žurke ministra odbrane i predsednika opštine. Niko nije imao hrabrosti da zapita o aboliciji privrednih kriminalaca. Mnogo je to putera na glavama, mnogo mafijaša po foteljama, belo bi telo.

  2. Imam neko drugačije mišljenje. Sve vreme pišete SNS, a izostavljate gomilu koalicionih stranaka, koje su se jasno videle i na glasačkom listiću pored broja 6. Sve te stranke nemaju baš istu ideologiju. Da je SNS toliko jak, bilo bi nebitno koga će kandidovati, Tomu ili bilo koga, zašto Vučića kada se, nema ni godinu dana ustoličio na mestu premijera.Mislim da je ovo Pirova pobeda. U vladi će kuvati previše stranki i pretendovati na mesto premijera. Priča se biće Dačić, ali sujetnoj Zorani i sličnima neće biti normalno da premijer bude iz manjinske stranke. Pućiće to vrlo brzo. Osipaće se. Načet je. Mali je ovo procenat, sve i da je tačan, jer ako samo odbijemo prošlogodišnjih sps 11% JS, Ljajić i ostali to je daleko ispod 40%. Ne očajavati, pucaju pre roka. Takav je redosled, tako ide, pored ovakve torture preko svih medija, autobusa, mitinga i ostalog, iskreno nije ovo nikakav uspeh. Šta bi bilo bez ovakve kampanje, poraz i on to zna, i zna da u narednim periodima više neće moći da se vadi na stari režimi su krivi. Tek dolazi borba za oslobođenje. Pravda je spora, ali dostižna. Ne očajavajte.

  3. RATNICI REGRUTUJU … salim se 😛

    Pa, mislim da greske mozda treba traziti u istoriji i cinjenici da SPS nije unisten do kraja. Evo i sad je Dacic sa penzionerima i Palmom koji ga slede kao kucici, pomogao Vucicu da prebaci 50% „sam“.

    Sa druge strane, opozicija ne postoji. DS se koprca, hvataju se za koga stignu, DSS-a ni na mapi, LDP prop’o, itd. Gledam kampanju Jankovica, tuga Bozija. On i Duda Ivkovic isli po brdima i dolovima. Na kraju malo u Beogradu se skupilo stranackih tapsaca da svi zajedno odglume euforiju i zavrsni miting. Stoje tamo obesili noseve, niko ni da tapse, a od „Vucicu pederu!!!“ ni traga, ni glasa… 😀

    Jedino Beli i Seki su imali iskrenu podrsku birackog tela, od svih kandidata.

    Nema leba od skidanja Vucica, dok se ne napravi ozbiljna opozicija i ne skupi para na gomilu.

  4. Nisu oni sad zaokruzili sve elemente vlasti. To su vec imali. Sad su samo dobili jacu figuru na mestu predsednika a imace slabiju na mestu premijera. Sustinski je to ista licnost, ali sacekajmo malo da vidimo kako ce to funkcionisati. S druge strane, ja nisam siguran koliko je u tih 55% SNS glasova a koliko SPS. Cak sam spreman da spekulisem da je vodja sad dobio jos manje nego na poslednjim parlamentarnim izborima. Tek ce se videti sta je Ivica dobio za svoj (ponovo) presudni udeo u naprednjackoj pobedi. Crkli dabogda!

  5. Svakom normalnom je jasno bez partijske logistike nema uspeha uverio se Jeremic, a jos razjedinjenost „opozicije“ koje prakticno i nema dovela je do ovakvog politickog samoubistva. Ni Jankovic ni Jeremic nisu toliko politicki uticajne figure da animiraju glasace sujeta ih unistila umesto da su seli i dogovorili se da jedan ide mecki na rupu. Ovako jbg krivi oni sto nisu glasali a oni mislili za mesec dana da ce uci u drugi krug… Svima iz opozicije treba ukinuti primanja u koja drzava izdvaja za takve cirkusante a ne da u skupstini zuljaju guzice za dzabe pa se mozda probude ?

  6. I Milošević je bio dobar diktator i garant stabilnosti i mira dok se nije pojavio Albanski lobi s parama za kupovinu nezavisnog Kosova. I ovaj diktator je za sada dobar i takođe je garant mira i stabilnosti na ovim prostorima, podržavaju ga i Merkelova i Putin, dok se ne pojavi neko s parama kome će trebati nešto. Zaključak: nikome nije stalo ni do Srba ni Srbije, a izgleda ni nama samima. Da jeste – ne bi skoro 50% biračkog tela ostalo kod kuće. 🙁

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *