NOVINARI, UREDNICI, I SRPSKI MEDIJSKI SVINJAC

I tako, ja se povremeno (iznova i iznova) iznenadim kakav se sve talog i šljam naskupljao u srpskom (srbijanskom) novinarstvu.  Iako sam toga realno svestan već duže,  valjda je to ono ljudsko – potisnem u podsvest i verujem da je bolje nego što je zaista, dok se ne dogodi nešto minorno, ali dovoljno da me vrati u realnost.

Dobro, postoji tu i nekoliko racionalnih objašnjenja – na primer, sad svaki tajkun koji je opljačkao narod, ili neki tajkun „iz uvoza“ (bivše jugoslovenske republike, npr.), ili kafedžija, autolimar, prodavac sapuna… može da bude vlasnik medija; medija je u momentu sve više, jer je bar internet neograničeni resurs u koji je ulaganje minimalno; da bi se ti mediji popunili, potrebno je novinara, ali oni su skupi, traže normalne plate za svoje znanje, pa se poseže za „novinarima“: tri razreda osnovne škole i naučene komande Ctrl-C i Ctrl-V sasvim dovoljno za to „novinarstvo“; ponude medija, uprkos tome, nije dovoljno, jer se gasi više nego što se osniva: zato novinara i „novinara“ ima na kilo na tržištu, jer suštinski, najčešće rade posao koji može da radi i Žika Obretković; svesni da je danas lako ući u novinarstvo, uhlebljenje traže i nalaze i oni koji su propali u drugim profesijama; održavanje medija skupo, koliko god da je, održavanje „novinara“ jeftino: pa je to oborilo i cenu novinara; uprkos što imaju dva udruženja i nekoliko sindikata, novinare u praksi niko ne štiti, a sindikati više ne kupuju ni polutke…

Osobito me fascinira kakvi se sve oblici nazivaju „glavnim i odgovornim urednicima“. Zaista mi je teško shvatljivo da vlasnik medija (ko god bio i odakle god mu pare za gazdovanje) angažuje za gliodgura oblik polupismen, opšte neobrazovan, divalj i bahat. Očekuješ profit, a njega treba da ti donese „zvezda“ kakvog rialiti šou programa, izazivač ekscesa na sportskim događajima, kog zaposleni ne poštuju jer redovno urla na njih? Očekuješ profit od večito pijanog lika sa očiglednim kompleksom niže vrednosti, koji gađa zaposlene raznim predmetima, opet bez ikakvog poštovanja u kolektivu? Očekuješ profit od kompleksaša, koji krizu srednjih godina ublažava drpanjem koleginica po redakciji, i ponovo – kog niko ne poštuje? I tako redom.

Glavni urednik treba da je autoritet, novinarski i ljudski. Apsolutni autoritet, rekao bih, koji izaziva i dozu strahopoštovanja. Gospodin od glave do pete, i u svakom smislu. Neko ko „sve zna“ i „za sve ima rešenje“, čak i kad nije tako (a ne može da bude, jer niko nije takav) – zato što ima saradnike koji to „pokrivaju“. Glavni urednik mora da ima cilj, viziju, jasan put. Da ne rešava stvari ad-hok i ne pravi eksperimente na osnovu sna prethodne noći. Glavni urednik mora da ima na realnosti zasnovan ugled u zajednici i poštovanje zaposlenih…

I tako, maštao sam dovoljno. Možete i vi sa mnom. Probudićemo se kad-tad, svejedno je,i opet ćemo biti u smrdljivom medijskom svinjcu zvanom Srbija.

Facebook Comments Box
PODELI:

1 thought on “NOVINARI, UREDNICI, I SRPSKI MEDIJSKI SVINJAC”

  1. Tuzno je, ali glavni urednik u Srbiji treba samo da slepo slusa svog
    gazdu i da brani njegove interese (politicke, poslovne…), a ne da
    brani cast profesije Zato se na takvim polozajima i nalaze neki
    Tijanici, Simonovici, Jovanovici i slicni, a ne pravi profesionalci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *