О МЕНИ

Новинарством се бавим, чини ми се, од кад знам за себе.  Како се то обично дешава са децом која „одрасту“ у редакцији, уз родитеља новинара. Прву дозу новинарства убризгао сам у себе још у средњој школи, од 1984. хонораришући за „Младост“, „Омладинске новине“(„НОН“), „ИТД“, ТВ Београд… Од 1988. сам у „Вечерњим Новостима“, сада већ трајно инфициран.

У оцу новинару, имао сам истовремено и велики узор (словио је за једно од наших највећих спортских пера) и највећег критичара. Није радио у истој редакцији где и ја, али сам у „Новостима“ имао срећу да професионално сазревам уз „вукове“ овог заната, којима стварна величина није била сметња да подуче млађег од себе. Саковао сам тако, без лажне скромности, професију у мали прст.

Блоговањем сам почео да се бавим много касније, неке 2008, и у томе нисам имао никаквог узора. Штавише, мала професионална пауза, направљена из приватних разлога, допринела је да једно неистражено и у то време још недефинисано поље постане мој хоби. То је и данас. Хоби. Иако, морам признати, са пуно професионалне пажње пратим развој блогосфере и њен утицај на новинарство. Као и утицај интернета као таквог и друштвених мрежа, уосталом. И иако не презам да блог искористим за изношење става. То чиним и путем фејсбука, твитера и – инстаграма.

Као уредник спољнополитичке рубрике „Новости“

У новинарству сам прошао све степенице: од хонорарног сарадника на градској рубрици, преко репортера, скупштинског извештача, новинара унутрашњеполитичке рубрике, редактора у ДЕСК-у, новинара и заменика уредника спољнополитичке рубрике, па до уредничких позиција: ноћног уредника, уредника Европског издања, уредника спољне рубрике, и одговорног уредника листа. То је моја садашња позиција: одговорни уредник „Новости Енигма“. Тад сам „овековечен“ у неким енигматским радовима, на пример: ОВОМ и ОВОМ. У пословном делу, био сам и директор фирме, и председник Скупштине акционара.

Знање увек радо преносим млађима: и у редакцији, и колегама из других редакција, и приликом разних предавања и семинара, па и у овом блогу и у блогу посебно направљеном баш као новинарска школа. Теорија новинарства, правила струке, етика, писање, односи с јавношћу… само су неке од тема којима сам се бавио и бавим се.

Себе сматрам најжешћим критичарем професије. А професија Vucko u karikaturiникад није била у горем стању. Могућности су ми мале, али сам их све упрегао у једном циљу: да новинарство у Србији опет буде угледна професија са великом „специфичном тежином“. Отуд и моје блоговање за теме има српско друштво, српску политику, српски карактер и српске медије.

Од оних „обичних“ биографских података: рођен сам у „Вишеградској“, давног 25. децембра 1966. (о мојој породици више овде). Дупли сам јарац у хороскопу. У Београду сам завршио основну и средњу школу, нижу музичку (хармоника) и Правни факултет. Свашта сам у животу хтео да будем – и официр, и филозоф, и историчар… а испао новинар. Као млађи цртао сам стрипове, и био добар у томе. Онда сам, као (много) маторији, „нацртао“ једну девојчицу, која је сада сав мој мотив, снага и инспирација. У мом животу је још неколико жена које сам волео и волим, а неке од њих можда воле и мене. Имам неке сертификате, дипломе и награде. У рачунару имам два започета и два скицирана романа, које вероватно никад нећу завршити, јер ме не држи столица. Нешто мојих кратких прича и песама може се наћи овде и овде. Остатак љубоморно чувам на папирићима, шлајфнама, листовима из свезака…

О МЕНИ (формални подаци)

И ЈОШ О МЕНИ (романсирана аутобиографија)

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *