ОПАСНЕ ИГРЕ ФЕКАЛНОГ ОТПАДА

 

 
Фекално обличје, које је по многима требало да буде не у затвору, већ обешено на Теразијама због учешћа у геноцидном пројекту Слободана Милошевића, а које данас, на жалост и срамоту часних и поштених припадника српског народа, обавља функцију министра иностраних послова РС, дало је интервју агенцији „Бета“. Погађате, реч је о животињском отпаду, који се одазива на име „Ивица Дачић“.

Дипломате, посебно шефови дипломатија, некад су у свету, па и у Србији, били учени, културни, људи са манирима. Протић, Пашић, Миловановић, Жујовић, Николић… само су део тих имена. У новије време, рецимо, један истински господин – Владислав Јовановић. А онда се, стицајем тужних, понижавајућих политичких и моралних околности у којима се задесила Србија, на то место углавило фекално обличје, које се одазива на име „Ивица Дачић“.

Тај отпад, притом корумпиран и уплетен и неколико мафијашких послова, чије се дипломатско умеће своди на певање и попут мечке забављање странаца, пијано баљезгање и квазисексуално напаствовање, уличарским речником недостојним чак и најпримитивније балавурдије, прича о односима са непосредним суседима Србије.


Интервју се суштински своди на „не претим и није освета, али претим и јесте освета„. А на мети интервјуа су Хрватска, Црна Гора и Македонија, и њихов однос према Србији у прошлости. Посебно питање признања независности Косова и гласање око УНЕСКО-а.

Да се разумемо: у многим сегментима не оправдавам политички став који Загреб, Подгорица и Скопље заузимају према Београду,  посебно када је у питању Косово и Метохија. И у том смислу разумем љутњу Србије, и сваког њеног грађанина, јер и мене много шта ту љути. Не разумем сада подгревање неких старих прича, и посебно не разумем откривање мотива спољнополитичке стратегије Србије у било ком моменту. Сем ако је, као што вероватно јесте, овај интервју део предизборне пропаганде фекалног обличја које се одазива на име „Ивица Дачић“.

Тако, обличје „Дачић“, на пример, збори: „Ја једва чекам када ће се појавити у међународним организацијама неки став који је важан за Македонију, за Црну Гору, па ћемо да видимо како ће се Србија поставити„.

Србија треба да се поставља, увек, у складу са својим интересима, мудро, дугорочно гледајући у будућност. А не из ината. И Македонија, и Црна Гора, и Хрватска су на жалост, пиони у рукама великих сила, баш као што је то и Србија, колико год фекално обличје „Ивица Дачић“ покушавало да то другачије представи. (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“)

Вели обличје, даље: „Камо среће да се нисмо никад ни уједињавали, већ да смо 1918. створили државу Србију као силу победницу… Ми смо Југославији дали све… да би на крају сада морали да слушамо предавања и да нам неко удара шамаре са стране око тога како се Србија понаша. Нисам баш присталица тога да им окрећемо и други образ„.

„Ми“? Српско порекло фекалног обличја „Ивица Дачић“ је у најмању руку спорно, јер је много оних који тврде да је Горанац. Дачи. Тако да „ми“, за почетак, упитно стоји. Као наставак: ако је Србија зажалила због уједињења, колико ли је тек зажалила, нпр, Црна Гора? Да подсетим фекално обличје историје: српске трупе су биле те које су ушле у Црну Гору, српске власти су организовале нелегитимну „Подгоричку скупштину“ на којој је Црна Гора изгубила државноправну самосталност, српска жандармерија је онда, наредних осам година, у крви гушила побуну Црногораца који се с тиме нису мирили. Заузврат је дошла срамна одлука о признању независности Косова, коју, без обзира на све, не разумем и не прихватам. Али, шта мислите о томе да прошлост оставимо тамо где припада, да научимо из грешака, и идемо даље? (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“) 

Идемо даље: „Замислите сада кад би Срби у Црној Гори једноставно прогласили отцепљење… У чему је разлика? Албанаца је процентуално мање у Србији„.

Можда би неки нормалан шеф дипломатије, да не говори ратнохушкачки и шовинистички, знао да ствари не могу да се пореде, јер је Косово и Метохија, на жалост, било аутономна покрајина с високим степеном државности, а на њему Арнаути огромна већина. То, наравно, ником није дало право ни на отцепљење ни на проглашење државности, и ја ћу можда бити последњи, али никад нећу „Косово“ третирати као независну државу, већ само као део Србије. Па ипак, фекални отпад заборавља да је, од 1912.  до комунистичке револуције, 1945, део Србије било само Косово, док је Метохија била део Црне Горе. Идемо контрапитање: шта би било да је Црна Гора тражила да јој се врати окупирани део територије? (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“)

Тандрља даље облик: „Обнављање усташке идеологије и рехабилитација усташких злочинаца у Хрватској не доприноси помирењу, посебно у време када се сви боре против рехабилитације фашизма, нацизма, у овом случају усташке идеологије„.

Добро је да у Србији нема рехабилитације Драже, Недића, Калабића и сличних. (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“)

 

Животињски отпад називан „Ивица Дачић“ говори да „није реч о освети, већ о реципроцитету у спољној политици и да Црна Гора је у односу на Србију исто као и Папуа Нова Гвинеја„.

Сигуран сам да ће званична Подгорица ово једва дочекати и пристојно замолити Србију да, баш због те дистанце и реципроцитета, престане да се меша у унутрашње ствари Црне Горе, распирује сукобе и ствара злу крв – исто као што то не чини у односима са Папуом Новом Гвинејом. Иако верујем да ће П.Н.Г. бити увређена овим пежоративним и ниподаштавајућим ставом.  (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“)

Хоће отпад да поентира: „Па не могу да кажем да их волим као што сам их волео. Не могу, јер бих пљунуо на себе. Исто као што они не дају на себе, не дам ни ја. А што се тиче Срба, када бисмо ми тражили реципроцитет колико Црногораца има у Србији на функцијама и у државним органима, па Црногорцима ништа не би остало доле„.

Извин`те, молићемо! Колико год да има Црногораца на функцијама и у државним органима у Србији, они су на та места дошли одлукама српских владајућих структура, у којима, на овај или онај начин, животињски отпад који се одазива на „Ивица Дачић“ учествује већ 27 година. Али, да нико не брине: свакако их нема много. А огромна већина људи пореклом из Црне Горе, који живе у Србији, су лојални грађани Србије. Сем у ситуацијама када животињски отпад „Дачић“ позива на какву „истрагу Црногораца“. Да, у нацистичким режимима су за пропусте, лош живот, патњу становништва, увек криви неки други. Хитлеру су били криви Јевреји, а животињском отпаду „Дачићу“ – Црногорци. (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“)

 

 

Говорећи о Македонији, отпад вели да је „Србија погрешила што је ту земљу признала под њеним уставним именом, јер она признала Косово„. Па каже и: „Србија је направила велику грешку због тога. Цела Европа и свет користе назив Бивша Југословенска Република Македонија, а ми смо нашој браћи Грцима ударили шамар и сад очекујемо од Грка да они не признају Косово, а Македонију смо признали вређајући Грке, а они (Македонци) увек гласају за Косово. Ја морам да кажем да смо будале. Ево, употребићу недипломатски израз„. Убудуће ће „Београд у билатералним односима са Скопљем употребљавати уставно име, али ће мултилатерално користити име које се употребљава у ЕУ и УН – БЈРМ„.

Ево, до сад сам брисао сузе. А онда се сетих да је „шамар браћи Грцима“ ударен 1996, у време када је злочиначка организација Слободана Милошевића, чији је фекални отпад „Дачић“ био истакнути члан, била на власти. А Македонија признала Косово неколико година после тога. Или су и за то криви Црногорци? (Иначе, нема претње у речима животињског отпада „Дачић“)

И тако редом. Најмање је пљувао по Хрватској, јер ипак, то је чланица ЕУ. Ипак, свеукупно ратнохушкачки, безобразно, уз подоста кривотворења, распирујући нетрпељивости, високо ризично, умотавајући веома опасне ствари у провидну обланду

Углавном, фекалном облику „Дачић“ могу да поручим само – да буде канибал. Да једе говна.


Реаговање из Републике Македоније на интервју Ивице Дачића:

http://mondo.rs/a970280/Info/Ex-Yu/Odgovor-Skoplja-Dacicu-oko-Kosova.html

Званична Подгорица није реаговала на Дачићев интервју.

На молбу блога „Пишем, дакле постојим“, да прокоментаришу тврдње које је МСП Србије изнео, неименовани извор из Владе Црне Горе само је кратко рекао:

А ко је Дачић?


Фото и карикатуре: Коракс, Сомборац, tarzanija.com, opozicionar.rs

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

2 thoughts on “ОПАСНЕ ИГРЕ ФЕКАЛНОГ ОТПАДА”

  1. на Теразијама због учешћа у геноцидном пројекту Слободана Милошевића, meni ovo malke sporno ali ako si vec rekao nek a ti bude na tvom blogu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *