ПАРЧЕ РАЈА ЗА СВА ЗАДОВОЉСТВА

 

Када сам, пре осам година, први и до сада једини пут ишао на Крф, путовао сам аутомобилом од Солуна ка Игуменици, тада новим ауто-путем „Егнатиа одос„. Сећам се да су ми основне импресије биле – брз одлазак „под облаке„, фантастични планински пејзажи и очаравајуће долине, и ужасних, али ужасних 80-ак километара старог пута. Тих неколико деоница спуштања са „Егнатиа одоса“ на стари пут, узани, уз безброј серпентина и непрекидном двоструком пуном линијом, биле су довољне да се запитам како су ти људи уопште живели, док је такав био цео пут од западне обале Грчке и Јонског мора, ка Солуну и централној путној жили од Ђевђелије према Атини.

„Егнатиа одос“ је у међувремену комплетно завршен, и верујем да би сад било право задовољство провести се још једном, аутомобилом до обале Јонског мора, пролазећи кроз фасцинантне пределе, најпре Периферије (област, регија – највећа јединица административне поделе Грчке) Западна Македонија, а онда Периферије Епир.

Епир

Епир

 

Епир на грчком значи – „континент“. Врло континент, рекао бих, јер је у питању права планинска област, алпске климе, а чине је стење и планине, прекривене жбунастим растињем, и насељене медведима, вуковима, лисицама, срнама и рисовима. Вау! Иако су Београд и грађанска мајчина линија у мени прилично припитомили биће са црногорског крша, генетика је чудна работа – и ето објашњења што су погледи на планинске венце и долине Епира у мени изазвали усхићење слично оном кад улазим у Монтенегро.

Сама периферија Епир покрива површину од око 9.200 км²  и има око 350.000 становника. Главни град је Јањина, са око 70.000 душа, смештен на језеру, у чијем средишту је острво, познато по гастрономском специјалитету – жабљим батацима. Осим овог града, познати су и Артапарге и Игуменица.

Додона

Додони

 

Елем, као и сваки део Грчке, и Епир је крцат историјом. Да поменем добро очуване остатке зидина, театра и одеона код места Касопи у централном Епиру, па ископине старог града који је саградио Октавиjан када је извојевао победу над Марком Антонијем и Клеопатром, које се налазе код Никополиса, у близини Превезе, а постоје и остаци амфитеатра код Додониjа, што је један од најбоље очуваних старих театара у Грчкој.

На 3 километра од Јањине, постоје и пећине Перама,које садрже сталактите и сталагните. Епир је „дом“ најдубљег кањона на свету, Викоса, чијих је 1.600 метара уписано у „Гинисову књигу“. Овом регијом протиче и најчистија и најхладнија река Европе, Воидоматис, чија је температура усред лета – само шест степени!

Камени мост

Камени мост

 

Са економског аспекта периферија Епир је сиромашна област, са ситном индустријом. Због стеновитог терена, земљорадња је отежана. Гаји се дуван око Јањине, а развијен је и риболов. Епир је регија са великим бројем плантажа поморанџе и лимуна, које окружују залив Анвакикос.

Сивота

Сивота

 

Зато, туризам постаје главна привредна грана ове регије. Планине зими имају доста снега, па је Епир постао атрактивна дестинација за скијаше.  Такође, честа су камповања у близини реке Лоурос, која се користи за речни туризам. Али, ипак, највећи адут ове регије је летњи туризам, и фантастична обала Јонског мора, на којој су летовалишта Сивота, Превеза, Парга, Врахос… Око Сивоте има много предивних „тајних“ пешчаних плажа, а заласци сунца у Парги или Превези су, веле, нешто неописиво.

Епир је и гастрономско задовољство. Он је „место рођења“ сјајне супе од печурака са грчким јогуртом, „Алевро“ пите с купусом и сиром, јагњетине с црвеним вином, ориганом и мајчином душицом, „Додонис“ фета сирева, салате од грилованог поврћа, слатке баклаве с лешницима… Све то заливено винима, која једина у Грчкој носе ознаку „Дебина“ – симбол квалитета планинских винограда: бело „Глинавос“ из Зице и црвено „Катоги“ из Мецова. Треба ли да вам кажем онда шта је главни адут Епира у мојим очима?

 

 

 

 

 

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *