Pi-Ar, POSAO I ZAJEBANCIJA BUDUĆNOSTI

 

Prosto „obožavam“ ove (seksi, fensi, supermodernoobučene) Pi-Arove, koji svaku rečenicu započinju uzdahom kao da se bore za dah. Pomisli čovek, na samrti su.  A njih je samo neka super-ekstra-fensi Pi-Ar-školica, na jednom školskom času u izvođenju neke „mega zvezde sa TV“, naučila kad se „uzima vazduh“, a kad se izdiše, ali je omanula da objasni da to ne treba da izgleda kao samrtni ropac.

Čuj, naučila. Dovedu deset „imena“, koji brže istrtljaju šta imaju hvaleći sebe, nego što „polaznici“ uspeju da shvate šta slušaju, uzmu debele pare tim nesrećnim budućim Pi-Arovima, a onda ovi savladavaju zanat usput, na poslu, učeći se na sopstvenim greškama. Doduše, za utehu su im skupa garderoba, satovi tašne mašne, i klope na fensi mestima.

Onda mi je nekako „lakše“ kad vidim priučenog Pi-Ara, koji napravi „kilometarsko“ saopštenje, jer ne zna da odvoji saopštenje od „liste podataka“. Za njega bar znam da ga niko nije „učio“ i da ni za šta nije dao gomilu novca.

 

pr1

 

Nije mi lakše ni kad vidim Pi-Ara kad se zaplete k`o pile u kučinu, pa folira i lažunja, ne sećajući se časa iz superskupe školice za Pi-Arove (ili ga možda nije ni bilo?) da se u Pi-Aru, osobito ne kriznom, NE LAŽE, zaboga. Eto džabe saveta: laž neće spasiti vašeg poslodavca iz s*anja, on će samo ispasti veća bitanga, a vi magarac. Oboje ostajete bez kredibiliteta.

I, da: važno je KAKO se nešto saopšti, ali je takođe važno i ŠTA se saopšti. A pod „šta“ ne mislim samo na činjenice, već i na gramatiku, pravopis, bogatstvo jezika, logiku rečenice… pa i izbegavanje poštapalica, fraza, stranih reči.

I tako, drage Pi-Ar školice, kad im već uzimate velike pare nudeći im „zanat budućnosti“ i neznamnijakakve sertifikate, odvojte delić profita i angažujte oratora koji će im pomoći da usavrše veštinu GOVORA, i novinara, koji će im pomoći da nauče da PIŠU.

pr3

 

Uzgred, budući Pi-Arovi, ne nasedajte na lagarije bivših novinara koji mlate pare u Pi-Aru. Novinari i Pi-Arovi NISU i NIKAD NEĆE BITI (poslovno) prijatelji. Novinari i Pi-Arovi, po samoj suštini svojih poslova, nalaze se na dva suprotna pola iste priče: Pi-Aru je posao (zadatak, obaveza) da prikaže najbolje strane svog poslodavca, a sakrije one loše, a novinaru je posao (dužnost, opis radnog mesta) da otkrije najgore strane Pi-Arovog poslodavca, a za dobre ga, u suštini, zabole patkica. Tako stoje stvari.

Doduše… Loš materijalni položaj novinara i derogiranje te profesije doveli su dotle da za malo čašćenja (50 eura, pićence-mezence, paket proizvoda, promotivno putovanje, kurva ako se baš ne da lako…) bezmalo svaka političarska-tajkunska-sportska-estradna pizdarija može da se preko „svog novinara“ plasira kao vest, umesto da ostane ono šta je: loš i neupotrebljiv Pi-Ar. Ali, to je drugi problem, s kojim će novinarska profesija sama morati da se izbori, ako želi da opstane.

Ja ovo krajnje drugarski i dobronamerno, vi ćete dragi Pi-Arovi biti bolji i efikasniji. A bilo bi i od pomoći onim kolegama novinarima, koji prepišu PR saopštenje,budući da im je tako lakše i jer im se na tome završava novinarska ambicija. Šta ću, ne laje kuče zbog sela…

Facebook Comments Box
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *