ПИШАЊЕ ПО НАРОДУ

 

Знам често да напишем да је Србија земља апсурда, али стичем утисак да још није достигла зенит у тој сфери. Они који се у Србији баве политиком – а сетићете се да их зовем талогом друштва, окупљеним у политичарску касту – упорно се, свакодневно, из петних жила, труде да сопствену немоћ у решавању крупних, животних питања за државу и народ, осим све лабавијом и непоузданијом пропагандом, прикривају радикалном банализацијом државе.

Број људи у Србији, који хрли у владајућу странку, показује колико у ствари има љигавих, неморалних, необразованих, неваспитаних, неотесаних, безобзирних, безобразних, злих, поганих, интересџија, корумпираних, неспособних, лопова, хохштаплера, фуњаре, фукаре, гребатора, лактароша, бизгова, башибозука… у српском народу. Жељних да се без знања, способности, квалитета, одговарајућег образовања – дочепају сигурне државне позиције и сигурне платице, од које ће наравно плаћати рекет мафијашкој организацији (партији) чији су члан, али ће им опет остати довољно за живот изнад просека, тј. изнад „плебса“. Имам утисак да је први пут у новијој историји, једна странка успела да у својим редовима окупи сав шљам једног народа. И ако мислите да ће они допустити да ово шта су најзад освојили и чега су се дочепали улажући сву своју болест и изопаченост, изгубе на изборима – грдно се варате. Не презају од тога да односе међу људима доведу на ивицу грађанског рата и бруталног насиља, само да би очували привилегије, што би се тек устручавали да од државе направе таблоидну спрдњу?

У томе послу претварања државе у један велики, свакодневни, општи ријалити и таблоид, не помажу им само „медији“, односно мрежа штампаних ствари, електронских гласноговорника и интернет портала већином наменски справљених или преузетих у ту сврху. У ту жалосну работу уништавања сваког моралног и културног начела у овом некада часном и достојанственом народу, укључили су се, и доминантну улогу, преузели: „бизмизменови“ који су богатства стекли на најсумњивије начине, а и даље дугују огромне своте пореза, или дажбина за струју; национални и локални мафијаши и силеџије, који чврсто чувају ухлебље и интересни пакт са политиком од почетка деведесетих; „медијски могули“ – који услугама политичарима плаћају слободу за себе или своју децу, извршиоце тешких кривичних дела; и многи други.

Да погледамо само тај таблоидни след догађаја у ријалитију који живимо годинама, ограничен на последњих неколико недеља. Када смо помислили да нема већег људског дна од председниковог писања ауторског пи-ар текста за рачун шведске фабрике јефтиног намештаја (због које је и наплатна рампа на аутопуту измештена, додуше) у опскурном таблоиду, који је недуго пре тога купио и у садржајној бљузги унапредио председников интимус – десиле су се нове драстичне банализације, наоко смешне, али у својој суштини веома озбиљне и дугорочно штетне.

Најпре, нови случајеви идиотизације у којима је у главној улози председник државе. Уместо да ради свој уставом предвиђени посао, упорно се меша у „друго радно место“, посао премијера. И притом се понаша као да се непрекидно налази у предизборној кампањи, па отвара фабрике којима у најбољем случају предстоји бар још неколико месеци до почетка рада, или пар километара неког пута. Није толики проблем што га као мечку шетају од фестивала витештва (иначе врло солидна манифестација на тему богате српске традиције, с идиотским називом „Just out“) до „роштиљијаде“ у Лесковцу, коју, забога, баш он „отвара“. Већи је проблем што срозава функцију и ауторитет председника, који ће „остати хладан као кобра“ у моменту кад модерни витезови у договореној борби, у којој нема повреда, оборе ограду на пет-шест метара од њега. Забога! Па зар нико не види да та мантра о перманентним атентатима на Вучића не пролази више и да њена додатна идиотизација води само већој поспрдности?

Шта тек рећи о актуелном, а већ чувеном случају „уринирање по гробу„, поводом чега се очекује нови наступ председника Републике на порнографској телевизији у власништву криминалца, с националном фреквенцијом? Очигледно су привредни и економски резултати до те мере лоши да се владајућа странка хвата и за такве бизарности, а председник још једном не преза од даљег срозавања угледа и ауторитета функције, да би „на волеј“ искористио поклон који је његовој спин машини дат и неопрезно и непотребно.

Додуше, и особа чији посао несрећни председник „мора“ да ради, фикус наименован на место премијера, боље да не каже (и уради) никад ништа, него што каже (и уради) глупо. Таман се мало смирила халабука што је као председник Владе суверене земље, амбасадору стране државе носила на ноге стенограм своје изјаве како би се „оправдала“, када је извалила нову глупост – с бројем кошница.

И те кошнице, међутим, послужиле су као добра пи-ар маска за повећање цене струје, ново неповећање пензија упркос „фантастичном привредном расту“ (сиц!), издвајање из буџета за смиривање радника приватне фирме да би се смирила савест због мафијашке приватизације, и тако даље. Ту се „наместио“ и нови случај у режији лошег музичара из Земуна, који је захваљујући мафијашким везама с политичарима израстао у медијског могула. Народ се забавио причом да речени намерава да у нови ријалити укључи бебу, и пред камерама прати њен развој до пунолетства – с тим што је ту бебу наводно усвојио (мимо закона, због разлике у годинама усвојиоца и усвојеника) и опет ће је мимо закона експлоатисати. Додуше, за особу чија је љубавница пронађена мртва мало после сусрета с њим (а љубавничина мајка под чудним околностима настрадала нешто касније) и истрага завршена без много прашине, и чијем сину је дозвољено да аутомобилом усмрти дете и побегне са лица места, закон очигледно у данашњој Србији није превелика препрека. Ипак, у питању је само buzz.

Листа бизарности се ту не завршава. Било би смешно, да није тужно и да не „мирише“ на трагичан епилог.

Градоначелник Суботице Богдан Лабан (СНС), већ запамћен по претњама, јавно, највулгарније поручује човеку да ће му „исчупати гркљан„, а снимљене претње прате и звуци шамарања.

Градоначелник Јагодине, Драган Марковић Палма (Јединствена Србија), мафијашки сарадник Аркана и Борисава Пелевића, попут „кума“ пред ТВ камерама додељује милостињу јадним и бедним, а његовим чином и додатно пониженим становницима Општине.

Председник СПС и министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, који много више успеха постиже као (лош) кафански певач него као шеф дипломатије – забавља Палмине госте у Паралији и до перверзије раби „историјско помирење“ које му је ономад поклонио први гробар српске демократије и просперитета, Борис г. Тадић, глупљи члан тандема који је створио и тзв. Српску напредну странку.

Рећи ће неко да се новорадикали више и не труде да прикрију своју праву природу, банално мафијашко насилништво, због којег Србија у страху очекује своју „Кристалну ноћ„. И ја се плашим да је то све уочљивије. За њих закон не постоји, или га је могуће изиграти (случај „лекс специјалиса“ за превару века познату под именом Београд на води), или га је могуће на брзину променити (Закон о БИА, управо). Колико је кривичних дела и других незаконитости извршено од 1990. наовамо, од којих је 95% застарело? Вероватно нико живи не зна. Да ли ће икада неки суд пресудити – и уопште моћи да пресуди – поштено за сва убиства, крађе, корупцију, увлачење у рат, изношење пара у иностранство, коришћење примарне емисије, неплаћање пореза, претње, протеривања, ширења страха, пребијања, исељавање десетина хиљада људи због свега из Србије, економско уништавање земље, продају државне имовине мафијашким пајтосима, лажи, ријалитије и „шпанске“ серије, „Информер“ („Курир“, „Ало“, „Српски телеграф“…), заливања кречом, ликвидације у војним објектима, прљаве послове по амбасадама, запошљавање старлета, фалсификовање диплома и доктората, изградње фонтана и мега-дирека за заставе… Мало вероватно.

Само, можда баш због тога што изостају казне, што је створена атмосфера да они који се дочепају власти могу да раде шта желе и да предузимају све, не прежући ни од најрадикалнијих мера, да власт сачувају – мало ко гаји наду да ће у Србији икада бити боље.

Овој земљи потребни су стабилност и сигурност, а људима уверење да они којима су поверили управљање знају шта раде, и да се државна политика неће мењати по систему потоњи водоинсталатер руши све што је урадио претходни. Додуше, кад већ помињем водоинсталатера, треба поштено признати да нам бар канализација ради одлично.


Фото: telegraf.rs, novosti.rs, blic.rs, happy-tv, youtube, informer.rs

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

3 thoughts on “ПИШАЊЕ ПО НАРОДУ”

  1. Kada su devedesetih godina radili slične i iste stvari, Zapad je bio protiv njih i pomagao srpskoj opoziciji. Sada je Zapad na njihovoj strani zato što mu se ne suprotstavljaju na političkom planu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *