Помрачина II

 

(Конкретно, 13. децембар 2017.)

 

Погрешан превод Изетбеговићеве прошломесечне изјаве око Косова изгледа да није био толико погрешан: на састанку председништва БиХ са председником Србије, овај бошњачки члан „троглаве аждахе“ направио је нови скандал. Из кога је Александар Вучић опет поентирао, добивши шансу да у патетичном тону скрене пажњу васцелој српској популацији на његове муке исусовске.

Бакир је, наиме, усред конференције за новинаре, веома конкретно изразио неслагање с изјавом председавајућег Председништва БиХ Драгана Човића да БиХ неће мењати став око (не)признавања Косова, док Србија не буде променила свој став. Затресло је то политичке прилике у самој БиХ, али не и у Србији, где је само председнику Вучићу легло као „кец на десетку„. Бакир је постао тема око које су се закачили умерењаци и екстремисти у сва три народа БиХ, а Александар жртва „јер тако је када се прича о свему„.

У међувремену, још једна жртва – али права – није имала мира. Зоран Ђинић, на ког традиционално, по потреби – сви полажу право.

Његова ћерка Јована (27), открили су медији, запослена је у Влади Србије, у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва. Од јуна 2017. Ђинђићева је координаторка за родну равноправност и људска права.

Тај ангажман, иако далеко од првог тима Владе, засметао је онима који се сећају изјаве садашњег председника о пијанству када је Ђинђић убијен. Да, Србија не може да побегне ни од лицемерја ни од острашћености, док сви не схватимо да ни један државни орган није и не сме да буде игралиште једне партије. Да ли је боље, зарад успомене, Ђинђићеву породицу заборавити и препустити судбини Јованке Броз, која је упркос закону, као удовица председника бивше државе (чији је Србија следбеник) умрла у беди и хладноћи? Или прихватити чиновнички посао у администрацији, па макар и по цену прихватања чињенице да сваки пунолетан грађанин има право на своје политичке и моралне ставове, без обзира на ставове родитеља?

Колико су претходни случајеви узбунили и забринули политичку чаршију, толико ју је потоњи случај разгалио. Расправљајући на твитеру о предлогу буџета, професор Душан Павловић, посланик „Доста је било„, је уместо жељеног линка ка буџету, поставио линк ка порно филму („Арејнџмент“ из 1981.), који је очигледно пре или у време тог твитовања гледао.

Кад је схватио шта је урадио, посланик ДЈБ-а је обрисао твит, али је већ било касно. Твитераши су његов пост „принтскриновали“ и масовно га шеровали по друштвеним мрежама, уз духовите коментаре. Тема шала и еуфорије није био само линк сам по себи, већ и „порнографски укус“ професоров, јер су глумице у филму прилично „чупаве“ у интимној регији, сходно времену кад је филм сниман.

Очигледно подучен о „кризном ПР-у“, Павловић је покушао да све окрене на шалу, постављајући потом на твитер анкету са питањем – како вам се свиђа филм „Арејнџмент“. И његов партијски шеф Саша Радуловић је бранио свог посланика и потпредседника Покрета, рекавши да ДЈБ често „делује преозбиљно, некада напорно и досадно„. Радуловић је притом „признао“ да су и ДЈБ-овци људи од крви и меса и да „понекад погледамо и неки Арејџмент, година по избору„.

Истини за вољу, не знам чистунца који није погледао неки „порнић“ некад. Посебно не данас, када је то све доступно на интернету, на „извол’те“, те тешко да Павловићу ико нормалан и самосвестан може да замери. Са друге стране, режимски „медији“, намењени оном другом делу популације, његов гаф су искористили за нову туру вређања и ниподаштавања свега и сваког ко има везе с опозицијом.

Зато су – ти исти „медији“ – хорски усхићено поздравили овогодишњи избор једне домаће небитне НВО за „Најевропљанина“. Добитници награде која ни у време кад ју је подржавао „Европски покрет“ није ништа посeбно значила ван Србије, а тек сад не представља ништа, су, између осталих, Драган Марковић Палма и Милутин Фолић.

Треба веровати да је однос Аркановог мафијашког пајташа, Драгана Марковића Палме, градоначелника Јагодине и Вучићевог коалиционог партнера према ЛГБТ заједници, на пример, који је толико супротан свим европским вредностима, био кључан да му се додели та награда. Као и успешно срозавање Београда у свим архитектонским и урбанистичким сегментима, за додељивање исте награде Милутину Фолићу, потрчку градске СНС перјанице Горана Весића, бонвивану без талента и знања. Апсурд, карикирање, смех у лице нормалности, као и све у напредњачкој Србији.

У знак протеста, зато су награде „Најевропљанин“, које су примили ранијих година, вратили Драган Шутановац и Саша Јанковић. Симболичан чин, којим себе издвајају из друштва са таквим појавним облицима какви су Фолић и Палма, реално је испао значајнији од самих награда и овогодишњих лауреата.

Од осталих догађаја истакао бих смешан, али потенцијално веома опасан инцидент, када су авиону „Ер Србије“ отпадали делови током лета. Свестан сам да су и у „Ер Србији“ авиони прастари, да је после најма „ербасових“ летелица просечна старост тек нешто мања него у ЈАТ-у и да то не одговара информацијама о детаљима уговора, које су грађанству сервиране у време склапања партнерства са „Етихадом“. Па ипак, курцшлуса је и превише, и нова авиокомпанија Србије се превише не разликује од оне старе која је смишљено уништена. А такво отпадање делова, на жалост, карактеристично је за све сфере живота од кад су власт у Србији преузели најлошији у овом народу.

Било би такође смешно, да није тужно, дешавање у оном најгорем ријалитију, ког комплементарно називамо Скупштина Србије. Тамо су посланици владајуће већине масовно поднели неке бесмислене амандмане на разне предлоге закона, како би, са по два минута образлагања амандмана црпећи максимално време – спречили опозицију да образложи амандмане на буџет. Село весело, рекло би се у моје време: парламент је тако још једном послужио за лично надгорњавање сујетних медиокритета, који су (пре)добро плаћени да раде у интересу народа.

Но добро, што би Лаза Лазаревић рекао, ипак ће све то народ позлатити.

 


ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *