PRIČA O SPLAČINI

 

E, moja splačino…

Dobar si im dok god prihvataš da si mlađi, maloumni brat, koga oni treba da vode za ruku i kazuju mu šta da čini, šta valja, a šta ne. I dok god je sve tvoje, u stvari – njihovo.
Dok god radiš protiv sebe, a na njihovu polzu.

Njihovo pravo je sve, tvoje pravo je ništa. Njihova činidba sveta čast, tvoja tek podrazumevana obaveza.
I opet će biti malo, jer ćeš za njih uvek biti niže biće, nikad jednako s njima, koliko god se odricao sebe i svojega i nastojao da im se dopadneš.

Usudiš li se da iskočiš iz toga, porekneš li njihove „istine“ i njihovo „pravo većeg“, kidisaće na tebe kao hijene, otimaće ti i ono malo šta su ti dali, ubadaće te gore nego što ubadaju one koji su od starta protiv njih… I ako bi poželeo da se vratiš, pokajao se, morao bi da daš još više od onog šta si do tad davao, a bio bi tretiran gore nego do tad.

I tako ćeš ostati samo odbačena bedna splačina, beze sebe, svojih i svojega.

 

Facebook Comments
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *