РАЈСКА ВИНА ИЗ „ПАКЛЕНЕ“ ВРУЋИНЕ У посети винарији "13. јул - Плантаже": тамо где винова лоза расте из камена и шкрте, жедне земље

 

Где год поглед да одлута – виногради. Скоро непрегледна равница Ћемовског поља, више од 11,5 милиона чокота винове лозе на 2.310 хектара највећег европског винограда у једном комаду. Mесто где „расту вина“ компаније „13. јул – Плантаже“ из Подгорице.

На само тридесетак километара од Јадранског мора, с погледом на Скадарско језеро, владају „вранац“ и „крстач„, изникли из некада пустог, бесплодног каменитог поља, које сунце жари по 2.500 сати годишње. Зар ишта може да се пробије кроз онај крш, од кога и змије беже? Може. Уз много муке, труда и љубави. Аутохтона сорта „вранац“ заузима више од 70 одсто винограда – на осталој површини је још 27 сорти. Свака сорта овде има свој микролокалитет. Међу сортама, истичу се вранчев блиски рођак „кратошија„, па „крстач“ који само у Црној Гори расте, те „жижак“ – заборављена аутохтона сорта, која се сад гаји на 12 хектара и тек треба да да вино.

Виногради, са једне стране омеђени коритом реке Цијевне, понорнице, која је, тражећи пут ка Морачи и мору, пробила живописни мали кањон. Цијевна током најтоплијег дела лета најчешће и сама побегне од немилосрдног сунца, у хлад подземља. У јуну, када сам био у „Плантажама“, још је било воде на „Нијагариним водопадима“. Ту, где је Цијевна вековима, муком просецала себи пут кроз сурови црногорски крш, са стране „Плантажа“ се може видети упечатљив пресек подлоге, на којој лежи виноград Ћемовско поље: тешко, скелетно земљиште. Као и овдашње људе, неумољиво сунце и мале количине падавина нагоне лозу на тешку борбу, у чему јој помаже вештачко наводњавање. На Ћемовском пољу налазе се 23 бунара, а испод њега и извор питке воде одличног квалитета. Отуда се виноград наводњава системом „кап по кап„. Поднебље и клима су такви да лозу не треба посебно третирати.

ВИШЕ О РЕЦИ ЦИЈЕВНА МОЖЕТЕ ВИДЕТИ ОВДЕ и ОВДЕ

Плантаже“ су настале 1963, као „Агрокомбинат 13. јул“. Већ 1970. покренут је амбициозан пројекат „Ћемовско поље“. У пустару су у наредних десетак година уложена 62 милиона долара. Негде 1976. или коју годину касније на пропутовању ка мору, оца су домаћини повели да види тај огроман виноград у настајању. А он је повео мене. Био сам дете, и мало се чега сећам, али памтим да је отац дуго после тога мајци причао импресије. Када су експерти Међународне банке из Вашингтона 1977. године разматрали пројекат, у Подгорицу је упућен француски специјалиста за вино и виноградарство Патрик Евелин Симон, који је обавио дегустацију, правио анализе, упоређивао „вранац“ с другим винима и закључио: вино „вранац“ заузима место уз сам бок најбољих француских вина која се производе у околини Бордоа.

У „Плантажама“ се од 2004. године ради на пројекту „Клонска селекција аутохтоних сорти винове лозе„, како би се побољшале агробиолошке и привредно-технолошке особине црногорских аутохтоних сорти. Издваја се најбоље, из грожђа већ навикнутог на сурову борбу за опстанак. Поједини чокоти, који су се истицали својим особинама унутар популације сорти, су умножени и посађени. Подигнут је предбазни и базни матични засад, а 2012. године „Плантаже“ су започеле производњу сертификованог лозног садног материја сорте вранац.

 

Иначе, за „чување“ садница задужено је и дрвеће, посађено на ветром и падавинама посебно угроженим местима. Још један куриозитет: безмало 95 одсто тог огромног винограда бере се ручно. Труд берача, који су махом сезонски радници (а буде их и до две хиљаде), преточи се у 17 милиона боца вина (40 етикета) и милион боца ракије (лозоваче и брескве) годишње. Око 60 процената производње иде у извоз, у 43 земље света. Крај бербе се, по традицији, обележи крајем сваког септембра у Подгорици.

Дијапазон стилова вина обухвата распон од пенушавих до слатких, белих и црвених вина, закључно с оним структурним винима која су у стању да одлежавају и да се развијају годинама, па и деценијама. Од вранца, као главне националне сорте, производи се десет различитих вина: Црногорски Вранац, Вранац Про Корде, Вранац Барик, Владика, Стари подрум, Вранац Резерве, Премијер, Краљевски Вранац и слатки Медун.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ЦРНА ГОРА ЈЕ ПОСТОЈБИНА 33 УНИКАТНЕ СОРТЕ ЛОЗЕ!

Посебан понос „Плантажа“ је Вранац Про Корде – вранац за срце – јединствено вино у свету по природној садржини проантацијанидола, који изузетно благотворно делују на људски организам. Наравно, не треба претеривати с лековитошћу, али, вино је само по себи пиће с којим се не претерује, већ ужива.

Уз винско, „Плантаже“ узгајају и стоно грожђе, као и брескве и нектарине (на 80 хектара). Ракије су, како рекох, надалеко позната Лозова ракија („тринаестојулка“) и бресква. Са око 10.000 садница маслине ускоро ће на тржиште стићи маслиново уље.  „Плантаже“ имају два ресторана („Мареза“ и „Језеро„) као и рибњак, који годишње произведе око сто тона калифорнијске пастрмке. Ускоро ће из „Плантажа“ и нови производ, вињак.

Мало је један дан да се обиђу „Плантаже“, иако се наши домаћини – др Весна Мараш (директор сектора развоја и инвестиција) и њене сараднице Милена Мугоша, Дијана Бољевић и Ивана Безмаревић – труде да вишедеценијску винску причу сажму. Јер, „Плантаже“ су настале на Љешкопољу, где је сад Стари подрум, средином седамдесетих прошириле се на Ћемовско поље, док је најновији део компаније подрум Шипчаник, некадашњи војни објекат ЈНА.

 

Вина „Плантажа“ леже тамо где се узгаја лоза. У Старом подруму леже махом архивска и барик вина. Тамо је, како то и богата традиција налаже, својеврстан музеј, са средствима и опремом из „старих времена“. Ипак, испоштовани су и захтеви модерног винарства, па је међу старинама место нашла и најмодернија опрема, док је дегустациона сала уређена у духу црногорске традиције.

Све оно шта једном винару треба – „Плантаже“ су добиле „Шипчаником“. Некадашњи подземни војни објекат, с тунелима за летелице, наоружање и опрему, сада је идеалан простор за одлежавање, чување и пробање вина. На 30 метара испод врха брда, температура је константно од 16 до 18 степени, а влага између 70 и 80 процената. Овде је 77 бачви од француског храста, капацитета 2.500 и 5.000 литара, као и 450 барик буради од по 225 литара. У винотеци је 28.000 боца.

Вековима је вино било део црногорске вере, културе и обичаја. Виноградарство се развијало кроз време, а половином 19. века, црногорски књаз Никола Петровић је наредио: „Да сваки војник из места где лоза може расти, засади по две стотине чокота„. За црногорско вино тако је почело ново доба. И већ 1907. године на изложби у Лондону, „Црногорски Вранац“ је освојио прву награду.

Од тада се награде нижу.


Фото: лична архива, plantaze.com

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *