Ратни распоред бараба

 

(Колумниста, 27. децембар 2017.)

 

Тешко је на било који други начин оценити Српску напредну странку, него као интересну организацију, која је окупила шљам, башибозук, барабу и фукару, с циљем да заузму позиције које по знању и  способности не заслужују, и остваре добит коју поштеним послом не би могли.

Реално говорећи, не сећам се – а ни из историје нисам стекао такав утисак – да је икад сав друштвени, морални и социјални (а можда и генетски) отпад једне нације успео да се окупи у једну странку.

И тако је створен један фекални перпетуум мобиле, у коме шљам подржава шљам, да би га подржао шљам кога ће подржати шљам. А да би све то постигли, и одржали се, они активно раде на стварању ненормалних животних услова у Србији, у којима памет, образовање, поштење и честитост немају шта да траже. Они сваком својом чинидбом банализују, ниподаштавају и обесхрабрују свако интелигентно делање, свако настојање да се држава унапреди, сваки рад на образовању – општеполитичком и логичком – становништва.

Овде су барабе и башибозук добиле „ратни распоред“: на располагању су им сва средства, од увреда, денунцијација и претњи, преко перманентног затупљивања становништва и навођења да се бави голом егзистенцијом, до физичких насртаја, отпуштања и ликвидација. Ништа није забрањено владајућој клики, бахатост и дивљаштво манифестују се свакодневно (преко ТВ екрана, у предузећима, у јавном животу…) и насилницима је веома битно да грађани схвате да их институције неће заштитити.

 

КОЈИ ЈЕ ПУТ ДО РАДИКАЛНО ДРУГАЧИЈЕ, ХУМАНИЈЕ И ДЕМОКРАТСКИЈЕ СРБИЈЕ?

ПРОЧИТАЈТЕ У ОВОМ ТЕКСТУ!

 

Логика фукаре и башибозука је: што је народ више у муљу, што је више забављен егзистенцијалним проблемима, што га више мучи свакодневно сучељавање са примитивнизмом, незнањем и бахатошћу на свим нивоима – лакше ћемо и дуже владати.

Њихова логика је и: уништи, срозај и понизи сваки реални ауторитет који би на овај или онај начин могао да буде сметања твом и таквом владању.

Но, овде владање није циљ само по себи. Овде је држање позиција предуслов за стицање (нереалне) финансијске добити, што прати и сразмерно бахато понашање дојучерашњих аутсајдера. У основи тога, опет, јесте лечење комплекса, а сама манифестација појаве је као по правилу, од врха до дна: јачему се понизно клањај, оног на лествици испод себе понижавај. Ко не допусти да буде понижаван, очас је непријатељ, проказан у пропагандној машинерији.

Дакле, та пропагандна машинерија, бескрупулозна и зла, маскирана именом „медији“, суштински, као и сви остали сегменти друштва, постоји тако и у том облику док год ради посао. Али, очигледно је недовољно, јер учестало удварање елементима силе показује и несигурност и процену да већина народа ипак схвата да му није тако лепо, упркос веселом шаренилу у сликама пропагандне машинерије.

 

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО

 

Бахатост сеоског кафанског силеџије овде је основна карактеристика – и на њу се, нажалост, не може одговарати мирољубивим повлачењем. Логика барабе онда налаже да се притисак повећа. Али, док се нормални, честити људи, којих је у овој земљи ипак у већини, досете да је неопходно нешто мењати у ставу и понашању, да је нужно пружити активан отпор – постоји реална опасност да и ово мало преосталог здравог ткива државе, система, државних органа и институција, буде уништено.

И не, није оптимистичка прогноза: таман да се сутра ујутру на сав овај хаос и безнађе стави тачка, и да све крене из почетка, шта мислите – колико ће бити потребно овом друштву да оздрави, да се врате цивилизацијски стандарди, да знање, способност и образовање буду реално вредновани, да морал престане да буде најкоришћенија реч, а најмање примењена категорија?

 


Фото: nspm.rs

Линк ка оригиналу

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

2 thoughts on “Ратни распоред бараба”

  1. gledam da odem vani, mi smo u potpunosti kolonizovana drzava sa kojom se sprdaju, oni i postavljaju svog pitomca na vlast
    ne pratim vise politiku, jer nema smisla, a pratio sam je bas, dzaba, narod je umrtvljen i stice se utisak sta god da se desi ne moze uticati na to, moze samo otici

  2. Odgovor na pitanje „kada će nam biti bolje?“ je „već nam je bilo bolje“.
    Preciznije, nekim starijim generacijama je bilo bolje, mi rođeni 80-ih i odrasli 90-ih se tih boljih vremena ne sećamo, samo verujemo na reč. Danas je normalno biti bogat bez rada, imati diplomu iza koje ne stoji znanje, zadovoljstvo bez savesti, biti „političar“ bez principa…
    Pametni zaćutali….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *