РАТОВИ ТАБЛОИДА Још једна тачка у циркусу "Србија"

 

Цивилизовани свет имао је, рецимо, ратове ружа, а Србија има – рат таблоида. Још једну тачку под циркуском шатром.

Јавна прозивка, увредљива, и што је много важније – кривичноправно садржајна, коју је Александар Родић, син Радисављев, упутио на рачун Александра Вучића, путем страница штампане ствари „Курир“ добила је хорску реакцију. У одбрану Александровог (Вучићевог) лика и дела, стале су и из свих оружја по Александру (Родићу) синхроно опалиле штампане ствари сличне бескрупулозно-баналне, смећне провинијенције, „Бљакформер“ („Информер“) и „Сврпски телебљак“ („Српски телеграф“). Из другог хорског гласа су их подржале и телевизијске „ведете“ политичке касте у Србији: покојни „Студио Б„, вечито дужни (за кривично дело Александра Митровића) „Пинк„, и само се чека да у одбрану руке хранитељице залелече главати пицопевац Марић са с националне фреквенције порнографске ТВ у власништву криминалца („Хепи„). И наравно, кумовски „Експрес“ и пар веб-сајтова, чији је једини задатак и сврха пословања да прегалничком одбраном култа личности, својим власницима обезбеде мирно „пословање“ у другим областима.

Сада се, наравно, Родићу изнова „проналази“ све оно због чега истрага траје осам или девет година. И истрага би трајала још, јер истрага – кад није обичан човек у питању – у овој Србији није кривичноправни институт, већ средство уцене, притиска и додатне таблоидизације друштва, све по потреби. Данас бацамо лавовима Родића, сутра следи нова занимација.

Да је права и правде у Србији, и да функционише држава, и да су политичари у Србији добронамерни према својој држави и народу – штампана ствар „Курир“ одавно не би постојала, нити би „Адрија медија група“ била у власништву породице Родић и тако, преко неколико „глава“ часног садржаја, „покривала“ бљувотине кључне штампане ствари. Да је – а није – Србија држава, уместо што је таблоидна територија уништеног морала, срозане културе и обезглављеног народа, која ни своју површину не зна – „империја“ Родића одавно не би постојала, можда још од Северининог бродског урадка на својим страницама, не би имала прилике да променама пословног имена наставља са бљувотинама, и остаје дужна и држави и појединцима, а отац и син, Радисав и Александар, имали би времена за дружење током шетњи у Забели.

Да је права и правде у Србији, и да функционише држава, и да су политичари у Србији добронамерни према својој држави и народу – ни ови који су се сад острвили на „Курир“ одавно не би постојали. И њихова листа махинација, „пословних“ подвала, кршења новинарског кодекса… је предугачка и врло квалификована за дружење са правосуђем. Власници и „уредници“ разних „Бљакформера“ (рачунајући ту и „Сврпски телебљак“, „Пинк“ и све остале набројане) такође би одавно или служили за забаву убицама у Забели, или се бар никад не би бавили „медијским послом“, у ствари, ничим озбиљнијим и утицајнијим доли металоглодачким занатом – без икакве љутње и ниподаштавања часних металоглодача.

Па ипак, „империја“ Родића опстаје, јер је потребна. Да подгреје страсти, да забави народ бесмислицама, одвоји пажњу од реалних проблема, да поларизује Србију. Дакако, не сама. У исту сврху и с истим разлозима, постоје и „Бљакформер“, „Српски телебљак“, „Пинк“, „Хепи“, неки сајтови, зато је и „приватизован“ покојни „Студио Б“ продајом неком опскурном брачном пару, који је после пола своје инвестиције вратио кроз буџетску помоћ Града Београда, за ништа. Или стварно никоме није чудно како годинама „Бљакформер“ има продајну цену многоструко мању од трошкова штампе само, на пример?

Због тога се перманентно, смишљено, плански… уништавају квалитетни медији и професионално новинарство. Јер они не наседају на бесмислице. Они не сервирају народу примитивну забаву, већ траже и налазе доказе, постављају питања политичарима, огољавају их, притискају и терају правосудне органе да раде свој посао…

Тако да је и овај „рат таблоида“ у ствари још једна циркуска представа за гладни, обезнађени, осиромашени, деморалисани народ. Арена са кловновима, који се по потреби претварају у гладијаторе. Да би велики приватни бизниси политичке врхушке и нелегална ноћна рушења под фантомкама, лакше прошли. Да би се распродаја земље и националних интереса лакше прогутала. Да нико не помиње хеликоптере и остале Бебине креације ради промоције. Да би бесмислена прескупа водопишала, за која је вероватно дебела провизија стављана у џеп, боље импресионирала рају, да раја не би питала – а што уместо „лакировке“ проблем није стварно решаван? Да би се партијски кадар, неук, нешколован и неспособан, лакше запошљавао у државним органима и предузећима. Да би се бивше љубавнице, без грама мозга и без грама образовања, лакше слале у дипломатију

Србија је, често то понављам, таблоидна држава. И не смрди од медија и „медија“, смрди од главе. Опасно смрди.


Фото: telegraf.rs

FSave

Save

Save

Save

Save

ПОДЕЛИ:

1 thought on “РАТОВИ ТАБЛОИДА Још једна тачка у циркусу "Србија"

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *