RATOVI TABLOIDA Još jedna tačka u cirkusu "Srbija"

 

Civilizovani svet imao je, recimo, ratove ruža, a Srbija ima – rat tabloida. Još jednu tačku pod cirkuskom šatrom.

Javna prozivka, uvredljiva, i što je mnogo važnije – krivičnopravno sadržajna, koju je AleksandarRodić, sin Radisavljev, uputio na račun AleksandraVučića, putem stranica štampane stvari „Kurir“ dobila je horsku reakciju. U odbranu Aleksandrovog (Vučićevog) lika i dela, stale su i iz svih oružja po Aleksandru (Rodiću) sinhrono opalile štampane stvari slične beskrupulozno-banalne, smećne provinijencije, „Bljakformer“ („Informer“) i „Svrpskitelebljak“ („Srpski telegraf“). Iz drugog horskog glasa su ih podržale i televizijske „vedete“ političke kaste u Srbiji: pokojni „StudioB„, večito dužni (za krivično delo Aleksandra Mitrovića) „Pink„, i samo se čeka da u odbranu ruke hraniteljice zaleleče glavati picopevac Marić sa s nacionalne frekvencije pornografske TV u vlasništvu kriminalca („Hepi„). I naravno, kumovski „Ekspres“ i par veb-sajtova, čiji je jedini zadatak i svrha poslovanja da pregalničkom odbranom kulta ličnosti, svojim vlasnicima obezbede mirno „poslovanje“ u drugim oblastima.

Sada se, naravno, Rodiću iznova „pronalazi“ sve ono zbog čega istraga traje osam ili devet godina. I istraga bi trajala još, jer istraga – kad nije običan čovek u pitanju – u ovoj Srbiji nije krivičnopravni institut, već sredstvo ucene, pritiska i dodatne tabloidizacije društva, sve po potrebi. Danas bacamo lavovima Rodića, sutra sledi nova zanimacija.

Da je prava i pravde u Srbiji, i da funkcioniše država, i da su političari u Srbiji dobronamerni prema svojoj državi i narodu – štampana stvar „Kurir“ odavno ne bi postojala, niti bi „Adrija medija grupa“ bila u vlasništvu porodice Rodić i tako, preko nekoliko „glava“ časnog sadržaja, „pokrivala“ bljuvotine ključne štampane stvari. Da je – a nije – Srbija država, umesto što je tabloidna teritorija uništenog morala, srozane kulture i obezglavljenog naroda, koja ni svoju površinu ne zna – „imperija“ Rodića odavno ne bi postojala, možda još od Severininog brodskog uradka na svojim stranicama, ne bi imala prilike da promenama poslovnog imena nastavlja sa bljuvotinama, i ostaje dužna i državi i pojedincima, a otac i sin, Radisav i Aleksandar, imali bi vremena za druženje tokom šetnji u Zabeli.

Da je prava i pravde u Srbiji, i da funkcioniše država, i da su političari u Srbiji dobronamerni prema svojoj državi i narodu – ni ovi koji su se sad ostrvili na „Kurir“ odavno ne bi postojali. I njihova lista mahinacija, „poslovnih“ podvala, kršenja novinarskog kodeksa… je predugačka i vrlo kvalifikovana za druženje sa pravosuđem. Vlasnici i „urednici“ raznih „Bljakformera“ (računajući tu i „Svrpski telebljak“, „Pink“ i sve ostale nabrojane) takođe bi odavno ili služili za zabavu ubicama u Zabeli, ili se bar nikad ne bi bavili „medijskim poslom“, u stvari, ničim ozbiljnijim i uticajnijim doli metaloglodačkim zanatom – bez ikakve ljutnje i nipodaštavanja časnih metaloglodača.

Pa ipak, „imperija“ Rodića opstaje, jer je potrebna. Da podgreje strasti, da zabavi narod besmislicama, odvoji pažnju od realnih problema, da polarizuje Srbiju. Dakako, ne sama. U istu svrhu i s istim razlozima, postoje i „Bljakformer“, „Srpski telebljak“, „Pink“, „Hepi“, neki sajtovi, zato je i „privatizovan“ pokojni „Studio B“ prodajom nekom opskurnom bračnom paru, koji je posle pola svoje investicije vratio kroz budžetsku pomoć Grada Beograda, za ništa. Ili stvarno nikome nije čudno kako godinama „Bljakformer“ ima prodajnu cenu mnogostruko manju od troškova štampe samo, na primer?

Zbog toga se permanentno, smišljeno, planski… uništavaju kvalitetni mediji i profesionalno novinarstvo. Jer oni ne nasedaju na besmislice. Oni ne serviraju narodu primitivnu zabavu, već traže i nalaze dokaze, postavljaju pitanja političarima, ogoljavaju ih, pritiskaju i teraju pravosudne organe da rade svoj posao…

Tako da je i ovaj „rat tabloida“ u stvari još jedna cirkuska predstava za gladni, obeznađeni, osiromašeni, demoralisani narod. Arena sa klovnovima, koji se po potrebi pretvaraju u gladijatore. Da bi veliki privatni biznisi političke vrhuške i nelegalna noćna rušenja pod fantomkama, lakše prošli. Da bi se rasprodaja zemlje i nacionalnih interesa lakše progutala. Da niko ne pominje helikoptere i ostale Bebine kreacije radi promocije. Da bi besmislena preskupa vodopišala, za koja je verovatno debela provizija stavljana u džep, bolje impresionirala raju, da raja ne bi pitala – a što umesto „lakirovke“ problem nije stvarno rešavan? Da bi se partijski kadar, neuk, neškolovan i nesposoban, lakše zapošljavao u državnim organima i preduzećima. Da bi se bivše ljubavnice, bez grama mozga i bez grama obrazovanja, lakše slale u diplomatiju

Srbija je, često to ponavljam, tabloidna država. I ne smrdi od medija i „medija“, smrdi od glave. Opasno smrdi.


Foto: telegraf.rs

FSave

Save

Save

Save

Save

Facebook Comments
PODELI:

1 thought on “RATOVI TABLOIDA Još jedna tačka u cirkusu "Srbija"

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *