РИЈАЛИТИ СРБИЈА И КОСМЕТСКА РЕАЛНОСТ За кога су у Приштини гласали Срби, док се Београд забављао Филипом Давидом и Томом Николићем, Ивицом Дачићем и Тијаном Ајфон?

 

Док се, у истом дану, цела Србија забављала „ограђивањем“ (писца) Филипа Давида од (председника Србије) Томислава Николића и  „открићем“ старлете Тијане Ајфон о више-него-скромној „алатки“ (лидера СПС и министра иностраних послова Србије) Ивице Дачића, у ријалити се некако умешала реалност, и како то обично бива – остала је незапажена.

Најпре се познати писац, примајући заслужену награду, „оградио“ усред Библиотеке, због чега су се грдно посвадили „грађанска“ и „срБска“ Србија. Они први су то поздравили као акт грађанског бунта и незаборављања Николићевог „минулог рада“; ови други осудили као врхунско неваспитање и непоштовање институције; а обичан човек, склон да се приклања некој од завађених страна у нечем што га се животно не дотиче, и тако подсвесно занемари своје праве проблеме, кренуо је да ставове „своје“ опције заступа гласније од оних који су актери или експоненти целе приче. Као у сваком ријалитију.

Онда је медијски фаворизована скупа проститутка, усред драме због погибије двоје радника амбасаде Србије у Триполију, лансирала причу о уочљивим министровим мањкавостима између препона, чиме се онај обичан човек поново „ријалити“ забавио епизодом, чији се главни глумац већ појавио у ријалитију „Цица маца„, пре три године. Јер за Србина нема боље квалификације од сексуалне моћи, похотљивости, троцифреног учинка или „машала“ величине, односно, нико није грђе оцрњен од немоћника, незаинтересованог за жене, „шоње“ или власника „првцољка“.

И у тој талабуци остаде незапажена реалност, догађај са дугосежним последицама за Србију и Србе. У парламенту самозване „државе Косово“, за њеног председника изабран је ратни злочинац и осуђени криминалац – Хашим „Змија“ Тачи. Убицу и прогонитеља Срба су за председника територије отете од Србије изабрали управо представници Срба који на Космету живе. Неки кажу, они локални Срби, експоненти политике садашње владе у Београду. У прилог тим тврдњама, и изјава српског премијера да је тај избор, парафразираћу, био „мање зло„. Рекао је, додуше, да посланици „Српске листе“ нису гласали, али, јасно је да Тачи не би био изабран без присуства управо тих посланика.

Твит Саве Јањића, игумана Високих Дечана

Твит Саве Јањића, игумана Високих Дечана

 

Некако истовремено са тим, забележени су и нови напади на косметске Србе.

Остало је неразјашњено – а плашим се и остаће – да ли је било потребно да „воља албанске већине“ добије српски печат, ако су два основна постулата државе Србије да се насилно проглашена независност Косова не признаје и да се ни један ратни злочинац неће извући без казне. У стварности, међутим, локални Срби су дали легитимитет „држави Косово“ и – директно или индиректно, свеједно –  за њеног „председника“ изабрали Хашима Змију Тачија – убицу, ратног злочинца, кољача, трговца органима, вођу нарко мафије… Тиме му је дата и аболиција.

Потерница за Тачијем

Потерница за Тачијем

 

Тако је и у ову, врло тешку и ружну реалност, унет елемент ријалитија. Додуше, од правог ријалитија, улога косметских Срба у избору косовског „председника“ разликује се у медијској присутности, јер док су „Фарме“, „Мењам жену“, „Велики брат“, „Парови“ и слични програми свеприсутни у медијима, па чак и окосница некима од њих, дотле је прича о линији Београд – косметски Срби – Змија Тачи у медијима упадљиво изигнорисана.

Лутање у „косметској политици“ Београда се наставља. И обичан човек тек сад треба да буде збуњен. Да ли и даље да осуђује  оне Србе, који су за велике паре продавали имовину на Космету и из сигурности централне Србије гурали у смрт децу занешену „царем“ Лазаром и Милошем Обилићем? Да ли још треба да се гнуша оних, који деценијама развијају приватне послове и млате буџетске паре „представљајући“ Србију на окупираном и отетом делу њене територије? Да ли се на стубу срама и данас налазе наша браћа (Црна Гора и Македонија, пре свих), који су, из својих интереса, признали независно Косово, када су то, управо, из својих интереса, учинили и косовски Срби и њихови патрони у власти у Београду?

Нема, плашим се, више основа за оно – „Косово је Србија“. Сад би пре требало да иде – „Србија је Косово“.

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

1 thought on “РИЈАЛИТИ СРБИЈА И КОСМЕТСКА РЕАЛНОСТ За кога су у Приштини гласали Срби, док се Београд забављао Филипом Давидом и Томом Николићем, Ивицом Дачићем и Тијаном Ајфон?

  1. e usraga brate do kraja , pa odakle ti ta priča da su ovi srbi tačijevi glasali za tačija , de se ti doseti te fore građanske i srbske srbije , čudo ti ne pade na pamet ako stvarno postojiš , ko opljačka Srbiju petog oktobra koja to srbija zavi Srbiju u crno , fuj bagro vazalska .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *