Многи тај догађај зову „српска Хирошима“, јер је у трену срушен цео један град, а погинуо велики број од тадашњих 11.000 његових житеља. Тог 5. јуна 1941, експлозија муниције у Смедеревској тврђави сравнила је са земљом овај градић на Дунаву, а погинуло је, према различитим изворима, од више стотина до више од 4.000 људи, јер тачан број жртава никад није утврђен. Процењен број рањених је 5.000.
Разорено Смедерево
Експлозија се догодила у 14.14 сати и била је толико јака да је направила кратер дугачак 50 метара и дубок 9 метара. Од целог града, са око 2.400 домова, остало је неоштећено само 25 кућа. Стакла на прозорима су пуцала и у насељима на ободу Смедерева, а подрхтавање земље, налик на земљотрес, се осетио у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду.
Један од кључних разлога што се не зна тачан број жртава је чињеница да је то био пијачни дан, тако да је у граду било још више људи него обично, тог дана су се делила сведочанства ђацима у школама, а баш у тренутку када је поред тврђаве пролазио крцати воз за Велику Плану, који је превозио раднике кући. Такође, Немци никада нису саопштили број својих војника страдалих у експлозији. Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу.
Утовар муниције
Одакле толика војна опрема међу зидинама тврђаве деспота Ђурђа Бранковића? У Смедереву је, наиме, због добре речне и железничке повезаности, централно складиштена заробљена опрема, оружје, муниција и бензин бивше Југословенске краљевске војске. Дунавом, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довожени су сандуци муниције, граната, бурад са барутом, пушчана муниција, авионске бомбе, гранате, парафин, пушке, митраљези, топови, запрежна возила, понтонски чамци и војничка одела. Осим тога, ускладиштено је и више од 1.000 буради од по 200 литара бензина.
Одатле је све Дунавом и железницом пребацивано у Немачку, која се спремала за напад на СССР. Утовар заплењеног материјала вршили су заробљени припадници ЈКВ. Ипак, због огромне количине опреме, а релативно малог броја превозних средстава, тврђава је била крцата, а највећи део убојних средстава складиштен је на отвореном. Притом, изгледа да се муницијом и горивом и није најстручиније руковало. Доста се просипало, и сведоци веле да је тле било „импрегнирано“ барутом и нафтом.
Ускладиштена опрема
Између тврђаве и железничке станице, на пољани, био је постављен велики дечији рингишпил…
Мај и јун те године били су веома топли, веле сведоци. По изјавама сведока, прво су се око 14.12 чули пуцњи (што би могло да значи да се прво запалила муниција), да би око два минута касније дошло до велике експлозије. На том месту је, према проценама, експлодирало око 400 вагона заплењене муниције.
Ударни талас кретао се 5.000 метара у секунди и имао је јачину као мања атомска бомба. Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи.
Јачина експлозије је била толика да је срушила две градске куле и део тврђавског бедема према железничкој станици, односно према смедеревској вароши.
Писац књиге „Трагање за истином“, Мирослав Станковић, који је у време експлозије био радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој плаформи последњег вагона воза 4714, који је возио радника ка Великој Плани, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве. Постоји чак сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.
Оштећења тврђаве
- Као да је почео смак света. Дан се претворио у густу помрчину… На станици су вагони летели као пластичне играчке… Омладина се возала на рингишпилу, па су многе нашли мртве у корпама, стотинама метара даље – присећао се Станковић.
Он је петнаестак минута пре експлозије напустио кафану „Солун“ у близини станице. Тада је у локалу погинула читава чета Немаца, односно сви гости…
После Другог светског рата број жртава је смањиван, док није безмало преполовљена процена немачке команде, и саопштено да је број страдалих 2.500. Највећи број жртава сахрањен је безимен, у заједничкој гробници на уласку у гробље. На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза број 4714 – јер списка путника није било.
Уништени воз
Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника. Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву, а у граду су гостовали и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада. Међу 17 страдалих глумаца били су и син и трудна снаха Милана Недића. Да је воз кренуо по реду вожње, како је то чинио до тада, жртава би било далеко мање. Међутим, воз је каснио два минута.
У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина. Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника. Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива.
Остаци тврђаве на станици
Разлози експлозије су неразјашњени до данас. Неки спекулишу да је експлозију изазвао опушак цигарете немачког војника, енглески авион који је надлетао Смедерево или можда локални родољуб. Такође се мисли да је за њу одговоран совјетски агент Мустафа Голубић, који је ухапшен два дана касније, али је ово мало вероватно, јер се у то време СССР трудио да буде у добрим односима са Немачком. Та верзија има контра-тврдњу: да је диверзију организовао Тито, како би уклонио Голубића, за кога је знао да је послат да га ликвидира. Постоји и тврдња да је у питању немачки немар, али тешко да је дошло до самозапаљења муниције на 26 степени. Неки веле да је узрок оптички уређај с топа, који није скинут, па је под сунцем деловао као лупа.
Помиње се и да је до иницијалне експлозије дошло испод земље – велики кратер указује на то – али нема прецизних података да је тврђава имала лагуме и да је тамо опрема складиштена. Постоје само претпоставке, пошто је стара тврђава дограђивана у турско време, да су Турци, у складу са својим градитељским обичајима, направили лагуме.
Кратер у тврђави
Углавном, град је после експлозије замро, јер је био толико опустошен да се размишљало да буде напуштен и подигнут на неком другом месту. Ипак, влада Милана Недића је образовала Комисију за обнову која је поступно, до 1943, обновила град, уз масован рад добровољаца из целе Србије. Штампане су и поштанске марке са доплатом за обнову Смедерева. На челу комитета за обнову Смедерева био је Димитрије Љотић. Добровољна радна служба је данима, уз највеће напоре и пожртвовање, као и личну опасност због могућности избијања епидемије тифуса и колере, откопавала лешеве већ у распадању.
Хуманитарну помоћ из ваздуха бацали су авиони свих земаља, а Немци су, причају сведоци, тада помагали становништву и повређенима, као да нису били окупатори. Кажњавали су покушаје пљачке и заводили ред код организовања откопавања рушевина.
Извори: geopolitika.rs, mycity-military.com, smederevo.org.rs
Фото: wikipedia, mycity-military.com,