STIZE NAMA DIKTATURA

Pogoditi sledeci potez „mudre“ Vlade Srbije ravno je bavljenju politickom magijom. Ipak, jedno je ocigledno jasno: osnovni pravac delovanja „narandzaste“ koalicije je antidemokratizacija i zavodjenje perfidne politicke diktature.

Dokaza za ovo ima u izobilju: pocev od cinjenice da vladajuce stranke ne podnose financijske izvestaje, bezglavo i najcesce u bescenje rasprodaju preduzeca, izdaju (reklo bi se nesporne) nacionalne interese, sprovode politicki voluntarizam… i tako dalje, i tako dalje… a da je Parlament i objektivno i subjektivno nemocan da to spreci. Objektivno, jer „narandzasti“ imaju (klimavu, ali ipak) vecinu, a subjektivno, jer i neki iz tzv. parlamentarne opozicije imaju korist od svega toga.

Analiza svega, medjutim, trajala bi predugo, pa bih se zadrzao na dva nedavna „projekta“, koji potkopavaju Ustav i demokratiju, a Srbiju svode na nivo anarhicne diktature za koju su Slobin ili Titov period malte ne „rajski vrt“. Rec je, pogadjate, o Zakonu o politickim strankama i Zakonu o informisanju.

ZOPS je tako napisan da onemogucava politicko delovanje bilo kome ko vec nije clan ili se ne uclani u neku od nekoliko najmocnijih, trenutno parlamentarnih, politickih stranaka. Time je na najgrublji moguci nacin pogazen Ustav, koji garantuje pravo na „politicko, sindikalno i svako drugo udruzivanje“. Neaktivne stranke, kakvih je bar 70% u sadasnjem Registru, ni na koji nacin ne ugrozavaju Srbiju, budzet, gradjane, ne kostaju, ne opterecuju. One druge, aktivnije, ali ipak sitne, koje izlaze na izbore, nikad ne mogu da iz budzeta dobiju toliko para koliko ih kampanja kosta. Znaci, razloga za tu cistku nema, osim zelje da se stvori politicki monopol zainteresovanih i kroz svojevrsnu „dvopartijsku“ organizaciju (stranke ZA i stranke PROTIV), uz zajednicki utvrdjen stepen nedodirljivosti usled istovetnih interesa, omoguci da Srbijom zanavek vlada ista grupa mediokriteta, zasticena od bilo kakve odgovornosti.

ZOI je prica za sebe: Srbija je bila drzava ciji je zakon, pre jednog veka, propisivao da je „stampa u Srbiji slobodna“. I tacka. Normama ZOI denuncira se (opet) ustav i gomila drugih zakona (krivicni, o privrednim drustvima, o obligacionim odnosima…) I sve ponovo u cilju nedodirljivosti vladajuce garniture, koja bi kao i do sada radila sta god zeli, to bi po pravilu bilo pogubno po interese Srbije i naroda, ali sada vec niko zivi ne bi smeo ni da ih prozove, a nekmoli kazni za to.

Dokle? Sta Srbija ima od ove gomile korumpiranih prevaranata, koji je sad vode? Ukidanje Sengenskih viza? I sta jos? Za koje ce pare ovaj nesrecni narod na rubu egzistencije igde i putovati kada mu omoguce da ne ceka za vizu u ponizavajucim redovima? Prosecna plata u Srbiji je 200 evra, a prosecno nocenje u hotelu u Evropi 50 evra. Fakat: ako nabodete jeftiniju avio-kartu, mozete cim primite platu da skoknete na jednu noc do bilo kog grada na Zapadu, jer vam ne treba viza, cisto da vas zelja mine. A u ostatku meseca jedite gloginje i ne placajte komunalije, oprostice vam Djilas.

Neko, dakle, mora biti notorni idiot da ove baljezgarije „narandzaste“ bulumente (setite se, tako zovem protivprirodni blud ZUTIH i CRVENIH) proguta. U Srbiji je, na svu srecu, sve manje takvih, i upravo zato su ovi uzurpatori i krenuli u kampanju gusenja osnovnih licnih i politickih sloboda: da na vreme sprece svaki otpor.

E dragi moji Srbi: ako to dopustite, onda je zaista grehota sto nas NATO 1999. nije sravnio sa zemljom, jer ne zasluzujemo da postojimo.

Facebook Comments Box
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *