СТИДИТЕ СЕ, СРБИ!

  Срби, срам вас било! Све! Ма јесте ли препуни прича о Немањићима, светом кнезу Лазару, Косовском боју, небеској Србији? Крене ли вам рука да посече турску главу кад помислите на Карађорђа? Порастете ли дупло већима када се сетите славних предака из Првог светског рата? И? Шта? Шта заиста знате о томе, а да није Прочитајте још…

УСТАШКЕ БОМБЕ У БЕОГРАДУ

  Тог варљивог лета 1968, Београд је тек претурио преко главе студентске протесте. Обрачун са студентима није био нешто најбруталније шта се дотад десило с грађанима у социјалистичкој Југославији, али јесте оставио веома дубок траг, јер се дешавао у срцу престонице и јер су мета гнева чувара тековина револуције били животи и кости саме будућности Прочитајте још…

ХВАЛА ВАМ, ЉУДИНЕ! Отворено писмо градским и општинским управама Београда, Новог Сада, Сомбора, Куле, Апатина, Врбаса, Новог Бечеја, Оџака, Бачког Петровца, Бачке Паланке, Жабља, Пландишта, Ирига, Сремске Митровице, Инђије, Старе Пазове и Панчева

  Поштовани функционери градских и општинских управа Београда, Новог Сада, Сомбора, Куле, Апатина, Врбаса, Новог Бечеја, Оџака, Бачког Петровца, Бачке Паланке, Жабља, Пландишта, Ирига, Сремске Митровице, Инђије, Старе Пазове и Панчева: Са посебним задовољством сам видео до које мере градови и општине, под вашом управом, цене важност квалитетног новинарства и објективног и истинитог информисања. Сигуран Прочитајте још…

ИМА ЛИ НАДЕ ЗА СРБИЈУ?

  Избори за Скупштину Београда (и неколико општинских скупштина у унутрашњости Србије), 4. марта, били су много важнији него што их рангира Устав, а очигледно – и него што су их перцепирале опозиционе странке. Те изборе су, у ствари, озбиљно схватиле само чланице владајуће коалиције, док су опозиционари, недопустиво лаконски и нереално, најављивали почетак пада Прочитајте још…

ПОЛИТИЧКИ МАНИФЕСТ

  Сувише сам ја велик, да бих се уваљивао у ваше мале страначке скуте, био заљубљен у ваше лидере, некритички се залагао за нешто с чим се не слажем, гледао кроз прсте за глупости и правдао ваш хохштаплерај, продао за мало ћара… Нема ме ни у вашем ни у конкурентском колу. Свесно сам, господо, изабрао Прочитајте још…

СРБИЈА НА ИСТОКУ Да ли се Београд - у дилеми ЕУ или Русија - дефинитивно определио, и шта је утицало на то?

  Да ли је Александар Вучић, једном једином реченицом у Москви, изменио спољну политику Србије, и државу дефинитивно приволео „једном царству“? Реч „царство“ овде није случајно употребљена, јер у Србији многи оргазматично Русију доживљавају као царевину, а Владимира Путина као руског – али и српског – императора. Путин, наравно, није далеко од аутократског лидера каквих Прочитајте још…

ОПОЗИЦИЈИ ВЛАСТ, НАРОДУ ДРЖАВА Да ли и како садашња опозиција у Србији може да победи, а српски народ опет добије демократску, функционалну државу?

  Расписивање локалних избора у Врбасу за дан дочека Нове године – 31. децембар – уз измену правила о месту на изборним листама (по реду пријаве) – сасвим је јасно, представља пробни балон аутократске владајуће структуре у Србији, за ново испитивање нивоа трпљења демократске јавности и народа. Овде намерно не помињем опозиционе политичке странке, којима се Прочитајте још…

БОЕМСКИ ТОК СКАДАРЛИЈЕ

  Скадарска улица или Скадарлија је позната боемска четврт у Београду. Сама улица почиње од Браће Југовића и спушта се скроз до краја Бајлонијеве (на „дорћолском“: Бајлонове) пијаце, завршавајући се улицом Ђорђа Јовановића. Боемски део, међутим, је од раскрнице са Булеваром деспота Стефана, а завршава се на раскрсници са Страхињића бана. Оно што многи не знају Прочитајте још…

САОБРАЋАЈНА ПАТРОЛА: ОД БЕОГРАДА ДО ЦРНЕ ГОРЕ

  Од кад знам за себе, вожња ка Црној Гори траје „данима“, врло је напорна, захтевна и оптерећујућа. A то искуство се понавља деценијама, бар по два пута годишње. Можда ће зато моји савети некоме помоћи. Писаћу о уобичајеној траси „Ибарском магистралом“ (како се колоквијално зове, иако није цела деоница та магистрала), Мељак – Степојевац Прочитајте још…

КРВАВИ ПУТ ГРЧКЕ СЛОБОДЕ Осам година устанка за ослобођење од Турске

  Oсам година крвавог ослободилачког рата, било је потребно Грцима да извојују ограничену независност од Османске Турске. Још три потоње године, да Краљевина Грчка постане заиста независна држава. Устанак је почео  25. марта 1821, али су припреме почеле много раније. За разлику од српске револуције (1804.-1813.), национални и ослободилачки покрет Грка је био снажнији, пре Прочитајте још…