Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Померила се пажљиво, трудећи се да кревет не зашкрипи или да га превише не заљуља; смакла је покривач са себе, и тихо на прстима кренула ка купатилу. Џаба. Годинама већ имам лак сан, и како се често шалим: тешко заспим, али ме је зато лако пробудити. – Где си се ти упутила – промрмљао Прочитајте још…
(јануар 2010.) Тек по нека усамљена пахуља наговештавала је ону праву зиму. Промицале су ретко, оштро се забадајући у лице, али при додиру са тлом нестајале су, не остављајући прави траг сем влажног асфалта. – Небо се бели. Тек ће падати – рекла је загледана попут искусног метеоролога. – Дај ми пољубац, тек ће Прочитајте још…