ТАЈНА

(септембар 2010.)

 

Много тога смо превалили преко главе. Превише авети, премало анђела, па опет – сачувасмо једно друго.
Имали смо успоне и падове. Били на врху света и у његовој баруштини. Бивали одрпанци, бивали господа.
Сељакали се душом и скрасивали срца гдегод.
Лако је било: није нам било потребно много. Били смо довољни једно другом.
Изгарали и таворили заједно. У добру и злу, у раскоши и беди.
Мучили се да постигнемо нешто, чему смо заједно тежили.

Ништа нам није било тешко. Удвоје.
Aли нам јесте била тешка раздвојеност.

Ти си издржала све. Поносно, достојанствено. И кишу, и град. И кошаву, и сунце. И све моје падове и узлете.
Ех, да ми је увек био бар део твоје снаге…
Био бих бољи човек, знам. Био бих бољи ослонац.
Еволуција је, ипак, теби подарила бољи комад храбрости.

И, ја не могу, а да ти се не дивим.

Твоја снага је чврстине камена. Понос као од челика.
Воља непоколебљива. Титанијумска.
Очи, небрушени дијаманти. Усне, мед.
Ја, опет, слабашан. Од тебе завистан. За тебе везан. Као Ахил имам једну слабу тачку: тебе.
У ту тачку су ми зликовци пуцали.

Проклетиње. Знали су где да гађају. Знали су ми слабост.
И како то да им допустим? Да дозволим да прође неопажено? А, не!
Чачкали су мечку, добиће цео чопор. Побеснели.
Како су сејали, тако ће жњети.
Искидаћу их на комаде, јер су се дрзнули тебе да дотакну. Да те опогане својим прљавим, дивљачким рукама.
Целивам ране које су ти начинили. Да брже прође бол, иако знам да никада неће зарасти…
Умрећу љубећи те. Бар толико могу.

Напомена за читаоце:
Својевремено је Бошко Јакшић, угледни спољнополитички коментатор и неко време главни уредник „Политике“, направио прави мали шок, па и револуцију у тадашњем југословенском новинарству, текстом који је, у ствари, инспирисао писање овог мог блога. Јакшићев текст био је сјајан спољнополитички чланак, ово моје писаније тек погубљено парче душе скрпљено збрда-здола. Дуго су се водиле полемике да ли је „Политика“ смела да објави, а Јакшић да напише, спољнополитички текст „те“ и „такве“ конотације. Ваљда око мог блога неће бити такве гунгуле.

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *