ВИНСКИ ТРОФЕЈИ ВРХУНСКОГ СПОРТИСТЕ

 

Као црногорски рукометни репрезентативац и клупски „печалбар“ освајао је бројне медаље, а када је професионалном спорту рекао збогом, наставио је са освајањем шампионских одличја – сада за своја вина, оба симболичног назива: „Печалбар“ и „Смоковац“. Младен Ракчевић, који је за 18 година спортске каријере тек нешто мало могућих трофеја оставио неубраних, сада бере грожђе. И ужива у томе.

Малени Смоковци, по књигама опустело село крај Цетиња, нису пусти. Ту је сада „Винарија Ракчевић“, нови терен овог врсног спортисте, кога је тешко видети без широког и искреног осмеха, из кога – а необично за мушкарце из љутог крша – емоција просто ври. А за добро вино, зна се, неопходни су и љубав, и посвећеност, и пажња.

У старом вицу, члан партије се први пут прекрстио када је видео Црногорца како ради. И ми смо затекли Младена у послу: око прадедовске куће у селу, од које је направио дом и својој породици и својим винима, има још много посла, да би се постигло оно шта је његова одмерена амбиција наметнула.

А то је око 3.000 чокота у винограду у наредних неколико година. Стигли су већ барици од француског храста. Плус четири апартмана, базен, дечије игралиште – јер права винска прича мора да буде заокружена, и пружи људима, који би се узаним асфалтним и не увек добрим друмом упутили од Цетиња и Подгорице, или са друге стране, од приморја, потпуни ужитак. Ту су и коњи и магаре. Ко не воли да јаше, може да шета, јер су неке од најлепших локација Црне Горе одавде лако достижне.

Уз домаћу храну свако локално вино најбоље се слаже. Пршута, кобасица, крављи и овчији сир… Па ко воли да ужива у вину на тераси, ко више воли – може на гумну, а ускоро ће бити спреман и део усред винограда. И са вином и са оним што га прати, Младен је перфекциониста: пажљиво бира грожђе и сваки корак у процесу стварања му је промишљен.

Младенов прадеда је био у печалби и одатле у миру помагао новчано, а у рату – долазио пушку да носи. Њему у почаст, једна од две етикете „Винарије Ракчевић“ добила је име „Печалбар“. И не чуди што је ова купажа вранца и каберне совињона (с 15 одсто алкохола) већ на премијери освојила и награде и пажњу. Аутохтона сорта вранац овом вину је дала снагу, пуноћу и темперамент, али је оних 18 одсто каберне совињона „осладило гркост“ вранца, исконтролисало буке, подарило јаке и изражене танине, ароме рибизле, шљиве… Ми смо, мало је рећи, били искрено импресионирани.

А каква би то црногорска винарија била, да у својим подрумима нема сопствени „вранац“? Чист, елегантан, традиционално опор, али брилијантно селектован уз помоћ пријатеља, да би се извукле најбоље карактеристике аутохтоне сорте која из камена црпе снагу, а из сунца и даха медитерана раније сазревање – добио је етикету „Смоковац“.

Осим у коноби винарије, Младенова вина се могу наћи још само у неким ексклузивним ресторанима. Производња је још мала. Жели Ракчевић да у перспективи у својим виноградима има четири сорте: вранац, кратошију, каберне совињон и мерло. Да богатством светских сорти оплемени ове аутохтоне, али, не одустаје: вранац ће бити основа свега. А у наредних пет година и неке беле сорте. Зато и данас неуморно отрже земљу од крша, да има где да посади нове чокоте.


Објављено у „Новости Енигма“  1. септембра 2019.

 


Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *