На дан када је 1492. Колумбо ступио на Бахамска острва, верујући да је стигао у Азију, рођене су две особе веома значајне за Србију и српску науку и културу:
Јован Цвијић
● 12. октобра 1865. рођен је Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Географског друштва у Београду (1910). Био је председник Српске краљевске академије од 1921. до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, као и председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају (1919-20). Познат је по делима „Балканско полуострво и јужнословенске земље„, „Балканска питања“, „Етногеографске карте југословенских земаља„.
Надежда Петровић
● 12. октобра 1873. у Чачку је рођена сликарка Надежда Петровић, чије је дело снажно утицало на развој модерног српског сликарства. Од око 200 њених сачуваних слика, неке се сврставају међу најбоља дела у српској ликовној уметности: „Ресник„, „Аутопортрет„, „Нотр Дам„, „Булоњска шума„… Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду и организатор првих уметничких изложби.
Део слика Н. Петровић у спомен кући у Ваљеву
Но, да кренемо редом.
● На овај дан, али 539. године пре нове ере, Кир Велики освојио је Бабилон.
● Дан венчања баварског принца Лудвига и саксонске принцезе Терезе 1810. постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица у Минхену (Октоберфест).
Вук Караџић
● Иначе, на овај дан 1897. у Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.
● 12. октобра 1918. уз звуке композиције „Марш на Дрину“ у ослобођени Ниш у Првом светском рату умарширала је Дринска дивизија српске војске.
Томислав II
● Томислав II, краљ Независне државе Хрватске, потписао је абдикацију 12. октобра 1943. Нисте знали да је НДХ имала краља? Е сад знате. Ево и приче:
Aimone Roberto Margherita Maria Giuseppe Torino di Savoia (Торино, 9. март 1900. – Буенос Аирес, 29. јануар 1948.), италијански принц из краљевске династије Савоја, добио је титулу која гласи „краљ Хрватске, принц Босне и Херцеговине, војвода Далмације, Тузле и Книна, војвода од Сполета и од Аосте (од 1942.), принц од Цистерна и од Белригуарда, маркиз од Вогхера и гроф од Пондера„.
Осим одлуке самог поглавника НДХ Анта Павелића да затражи од италијанског краља да именује хрватског краља (није се тражио пристанак Папе, какав је иначе обичај у католичком свету), никакво друго тело НДХ није одлучивало о успостави монархије у Хрватској. Томислав, наравно, никада није имао стварну власт. Кажу да никад није ни ступио на тле Хрватске. Абдицирао је када је Виктор Емануел Други то затражио од њега, после пада Мусолинија. Умро је у емиграцији у Аргентини, 1948.
Његов правни наследник на позицију краља био је његов син Звонимир. Звонимира су ухватили нацисти заједно с мајком, тетком и двојицом рођака, па га послали у сабирни логор у Аустрију. Томислав је избегао заробљавање, побегавши на југ Италије.
Кад је Звонимир био стар четири године, Томислав је умро. Звонимир је 2006. оспорио је краљевско право рођаку Виктору Емануелу, због тога што се оженио без дозволе и противно породичним законима, па је преузео водство у династији Савоја и прогласио се савојским војводом. Претензије на хрватски трон није истакао.
Краљ Петар Други и кнез Павле
● На данашњи дан 1934. једанаестогодишњи Петар Други Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, пошто је три дана раније, 9. октобра у атентату у Марсеју убијен његов отац, краљ Александар Први. Краљевску власт је у име малолетног краља вршило трочлано намесништво: принц Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић.
● Није везано директно за Србију, али, пошто ћемо једног дана ту бежати из Србије: 12.10. 1964. у орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод „Васход 1“, прва свемирска летилица са вишечланом посадом.