На данашњи дан, 1813. године, у Његушима крај Цетиња, рођен је Радивој Петровић, други син Тома Маркова, најмлађег брата црногорског владике Петра Првог Петровића Његоша, Светог Петра Цетињског.
Владика Раде Томов
Радивој – или како су га краће звали, Раде – који је по завладичењу постао Петар Други Петровић Његош, за званичног наследника свог стрица проглашен је 20. јануара 1827. као трећи избор Петра Првог: први „виђени наследник“ је умро, другоме се више допао војнички живот у Русији. Раде је постао владика Црне Горе и брда 1831. године. Завладичен је у Санкт Петербургу.
Петар Други Петровић Његош у народу није био познат као владика Петар, него управо као владика Раде. Владиком Петром народ је називао једино његовог стрица. Такође, никада није употребљавао оно „Други“ уз Петар, него је то додато касније, као и „Први“ уз име његовог стрица, да би их разликовали. Не зна се тачно због чега је презимену додато Његош, а не Његуш, као што би требало према имену његовог племена и најужег завичаја. Претпоставља се да је то преузео од стрица владике Петра, који је каткад уз своје презиме додавао Његош, а не Његуш.
Цртеж цетињског манастира
Од првих дана владика Раде Томов радио је на јачању државне власти и модернизацији државе, формирани су Правитељствујушчи сенат и Гвардија, потом установљени перјаници, а онда уведено и редовно опорезивање.
Паралелно са државним пословима, Петар Други је створио и више значајних књижевних дела: „Горски вијенац„, „Луча микрокозма„, „Лажни цар Шћепан Мали„, „Огледало српско„, „Слободијада“ и друге. Његова дела превођена су на више језика, укључујући и јапански.
Преживео је неколико турских покушаја тровања и подметања експлозива, али је 1849. оболео од туберкулозе. Владика Раде умро је у 37. години, 10. октобра 1851.
Табља 1844, црт. Џ.Г.Вилкинсон, обј. 1848.
Наследио га је први световни владар Црне Горе, књаз Данило.
Књаз Данило је извршио аманет, и пренео стричеве остатке на Ловћен 1855. године. Кад је Аустрија у Првом светском рату окупирала Црну Гору, генерални гувернер фон Вебер наредио је да се Његошеве кости пренесу на Цетиње, што је и учињено 12. августа 1916. године. Ископавање су вршили војници и многе кости су, како наводи митрополит Гаврило Дожић, због непажње изгубљене. Један аустријски војник, Србин, нашао је 3 кошчице непокупљене, узео их, сачувао кроз рат и доставио Цетињу. Много после рата, 23. септембра 1925. године, краљ Александар Карађорђевић је извршио свечан пренос Његошевих костију у капелу и мраморни саркофаг, које је наредио да се изграде посебно за ту намену. На месту старе капеле која је срушена 1974. године подигнут је маузолеј.
**
Цетиње некад
Иначе, данас је за Црну Гору још један значајан датум: на данашњи дан 1944. године ослобођено је Цетиње од нацистичке окупације. Први упад партизанских снага у Цетиње догодио се 6. новембра, али су немачке окупационе снаге успеле да потисну ослободиоце. Други напад, 13. новембра, био је успешан.
Цетиње је, иначе, у јануару 1482. основао господар Зете Иван Црнојевић, измештајући своју престоницу из утврђеног града Жабљака због сталних турских напада. Иван Црнојевић је 1484. сазидао и Цетињски манастир, државно и верско седиште Црне Горе. Манастир је неколико пута рушен, паљен и обнављан. Петар Други Петровић Његош је сазидао Биљарду, и тада је седиште световне власти пресељено из манастира, који је остао само седиште верске власти. Недовршена кула Табља, осмишљена да брани манастир, за време Његоша коришћена је за истицање одсечених турских глава.
**
● На данашњи дан 1093. године, иначе, умро је шкотски краљ Малколм Трећи, током петог безуспешног покушаја да покори Енглеску. На власт је дошао 1057, пошто је победио и убио краља Макбета. Макбета се сећате из истоименог Шекспировог дела. Или нисте читали? У сваком случају, Малколм Трећи је тако осветио свог оца краља Данкана Првог, којег је Макбет убио 1040. Малколм је иначе имао надимке Канмор и Велика глава, а владао је територијом мањом од данашње Шкотске.
● Кад смо код Шкота: 13. новембра 1850. рођен је шкотски писац Роберт Лиус Стивенсон, аутор романа „Острво са благом“, новеле „Чудни случај Доктора Џекила и Господина Хајда“, „Црна стрела: Прича о две руже“ и других дела.
Владислав Ф. Рибникар
● На овај дан 1871. рођен је у Трстенику Владислав Фрање Рибникар, оснивач листа „Политика“ (25. јануара 1904.), њен први директор и главни уредник. Погинуо је током Првог светског рата, 1. септембра 1914. године, на фронту у западној Србији, на врху Рожањ Соколске планине. Са овим Владиславом, често се меша Владислав С. Рибникар, син Владиславовог најмлађег брата Слободана. Овај Владислав један од оснивача ТАНЈУГ-а и први директор те агенције (1943). Он је обновио излажење „Политике“ после рата 1944, био је министар просвете ФНР Југославије 1945. и председник Комитета за културу и уметност 1946.
А. Јовановић, аутопортрет
● А 13. новембра 1899. у својој кући у Косовској 25 у Београду, умро је први српски литограф, графичар и један од првих фотографа, Анастас Јовановић (рођен 1817, у Враци у Бугарској). Он је још 1846. године купио трећу фото-камеру у свету. Био је одани пријатељ и сарадник владарске породице Обреновића а у једном раздобљу и двороуправитељ кнеза Михаила.
Ров на Соми 1916.
● На данашњи дан 1916. завршила се битка на Соми, једна од најкрвавијих битака Првог светског рата, у којој је погинуло више од 60.000 савезничких војника у покушају да пробију немачке линије на реци Соми.
● На данашњи дан ратне 1940. у Њујорку је премијерно приказана оригинална верзија цртаног филма Волта Дизнија „Фантазија“, на којем је радило више од 1.000 Дизнијевих цртача.
● Велики успех немачких „У-ботова“ (подморница) на данашњи дан1941. године. Први британски носач авиона „Арк Ројал“ погођен је у немачким торпедом у близини Гибралтара и наредног дана је потонуо.
Арк Ројал
● На другом крају ратом захваћеног света, 13.11.1942. почела је одлучујућа ваздушно-поморска битка између јапанских и америчких трупа код Гвадалканала у Тихом океану. У тродневним борбама обе стране су претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци.
● И код нас занимљиво: на данашњи дан 1944. партизанске јединице Народно ослободилачке војске Југославије ослободиле су Скопље.
Шарл де Гол
● Француски генерал Шарл де Гол изабран је 13.новембра 1945. за председника привремене владе. За њега је гласало свих 555 посланика, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста.
Хафез ал Асад
● А на данашњи дан 1970. Хафез ал Асад је војним ударом прузео власт у Сирији.
Фото: wikipedia