14 DANA JUNA: RUSI SU GOVNA

Alanja, dan nulti.
Pristigli u Alanju. A onda…
Alanja, dan prvi. 
Ovi Rusi su stoka neopevana. Bahata, drska, divlja… E da hoće ko da ih vrati iza gvozdene zavese. Zauvek.

Rusi su govna.
 Alanja, dan drugi.
Rusi su govna. 
Jedini gosti kojima je po celom hotelu, uz zabranu iznošenja hrane iz restorana, ispisano i da će platiti kaznu od 20 dolara ako to učine. Ne piše ni na turskom, ni na engleskom, nemačkom, srpskom… odakle su sve gosti. Samo na ruskom. I džaba.
Rusi su govna.
 Alanja, dan treći. 
Rusi su govna. 
Jedino njima, na njihovom jeziku, piše da u tanjir ne sipaju više nego što može da stane.Koliko god ja kritikovao Srbe i mrzeo Nemce, oni su ovde gosti za primer.
Rusi su govna.
Alanja, dan četvrti.

Rusi su govna.
I to glupa.
Kuca nam neko na vrata sobe, otvaram, prilično kabasta žena pokazuje ključ, vidim da su iz sobe iznad, objašnjava na ruskom da su im s terase pali peškiri na plastičnu tendu, koju je moguće dohvatiti s naše terase.
Puštam je, naravno, ona odlazi na terasu, i na moje zaprepašćenje, umesto da peškire rukom dohvati, preskače na tendu!
Dok sam stigao, tenda je već počela da puca pod njom, a ona je onako debela uzalud pokušavala da se uzvere nazad.
Kuka Rujka „joj joj joj“, ja je hvatam pod znojave miške – život mi presede – da spasim i skota, i tendu, i nesrećnu bakicu što pod tendom pravi pide, i sebe objašnjavanja, i Nataša da se ne zaceni od smeha… Jebiga, kad sam duboko u duši dobar čovek, uspeo sam.
„Spasibo“, istrčava debela posramljena.
Rusi su govna.
I to glupa, u pičku materinu!


Alanja, dan peti.
Rusi su govna.
To čini mi se brzo skapiraju i deca.
Kaća i Una su zakopale neko malo debelo Rušče u pesak na plaži, virila joj samo glava sa babskim kapčetom na njoj. Mala se otkinula od zenta, pored ova dva džambasa. Da Nataša nije podviknula, ladno bi je ostavile zakopanu i otišle da se kupaju. Posle sam prekopavao plažu, šta znam, da se devojke nisu još koji put zaigrale
Inače, treba li vam bolji opis ruske dece od činjenice da trče niz tobogan u akvaparku u vreme dok ne radi i odatle skaču u zenba koji, na nesreću, radi.
Ili, da se međusobno krvnički tuku, i muško i žensko, dok roditelji i to, kao i juriš niz tobogan, posmatraju mrtvi ladni.
Rusi su, dakle, govna.



Alanja, dan šesti.                                                                                                                        Neškica nam je zanemoćao, pa ću ja da nastavim. Elem, Rusi su govna, to ste već skapirali. I to debela i pijana govna. Ja ne znam da li sam za sve ove dane videla jednu, slovima i brojevima J E D N U ženu koja je vitka i jednog muškarca koji se nije ubijen od votke i piva u 15,30h! Ove krmače bi bez problema mogle da se takmiče u sumo rvanju! Ne zna se koja je teža, veća, sa više sala… Tanjiri za svaki obrok im se prelivaju, a plaže imaju udubljenja od njihovog boravka na istoj. Dupeta u stolice im se jedva uglave. Kad vide hranu, za njih više niko i ništa ne postoji. Kao predatori se ustreme ka žrtvi i nagrnu. Deca kmeče, dernjaju se… Mama Ruskaju niš’ ne zanima dok ne pomaže tanjir. Da nije stakleni i on bi nastradao! Velike su kao zemlja iz koje dolaze. S druge strane, tu su im blede kopije muškaraca kojima je alkohol ubio malo onoga što je vredelo. Sede za stolom pored hotelskog bazena, u jednoj ruci votka u drugoj pivo. I filozofiraju. Sa prvim na koga naiđu. A imaju sreće. Uglavnom su im svi zeme pa se smaranje završi u regionu. U neko doba se zavuku u svoje odaje spavaju i hrkanjem tresu hotelsku vertikalu od onoliko alkohola, dok se debela Ruskaja sa sitnom decom valja po plaži i pravi talase nama, običnim smrtnicima čak i kada je more mirno. Eto neke koristi. Da ne bude da ih samo kritikujemo!

Alanja, dan sedmi.
Rusi su govna.
Ol inkluziv koncept podrazumeva da pored tri obroka, plus kasnog doručka i večere, svako malo imaš nešto da glocneš. Pa ipak, mazge iz raznih Vladivostoka ili Vladipizdamaterinih, uredno čekaju u redu da se otvori glavni restoran za ručak i i prvih pola sata pomažu sve, kao termiti. U to računam i gomilu hrane ostavljene po tanjirima, iako samo na njihovom jeziku stoji molba da sipaju samo koliko mogu da pojedu.
Inače, debela mi je sinoć imala prvog udvarača. Pa mukice, nisi na bager krenuo lopatom, već escajgom (asocijacija na P.I.L. i „nežna si ko valjak, vitka kao hrast“ je sasvim namerna). Nataša em ne govori ruski, em Ruse mrzi više od mog pokojnog dede Milosava, koji je svojeručno ubio jednog skota „oslobodioca“ zatekavši ga da siluje jednu Beograđanku 1944.
Elem, zamišljam scenu gde ova moja na perfektnom engleskom odjebava kretena – muškarčinu jednu od celih 170 kad se isprsi – koji ne govori ni jedan jezik sem svog debilnog, i kidam se. Ne znam što, kad sam došao, zaobilazio nas je široko.
(znam da će neki da pitaju, devojčice su dobile striktna uputstva da paze na ponašanje debele i sve mi prenose, ko UDBA.)
Rusi su govna.



Alanja, dan osmi.
Rusi su govna.
Ljudi moji, da l je to moguće, toliko bolesno debelih spodoba, nezadrživih u daljim nasrtajima na enormne količine hrane?
Zaključujem da bi tu pomogla jedino nekad međ Rusima veoma popularna „Brza dijeta dr. Mengelea bonsekom i brenerom“.
Elem, gledam krmad kako rade „voterdžim“ u bazenu, jbt, jednim sinhronim pokretom ramenima izazovu omanji cunami, voda nam donosi šokiranu decu do recepcije… ali kilaža na pada.
Nisam neki paparaco, ali i iz ovakve fotke uvidećete već na šta mislim kad kažem:
Rusi su govna.

Alanja, dan deveti.
Rusi su govna.
Šta drugo reći za one, koji dođu s decom na more, u porodični hotel, i onda se toliko obloču da se posle zatvaranja hotelskog bazena za kupanje, skinu goli i skaču u njega?
Ruja je baš to učinio, dok su njegovi podjednako pijani pajtosi navijali, praveći užasnu larmu.
Treba li da kažem da polovina soba gleda na bazen? Verujem da su mnogi bili „oduševljeni“. Pa verovatno i deca tog kretena…
Elem, haos nastao, mogu da zamislim koje bi posledice imao htl da se skot udavio (da se razumemo, ja sam navijao za varijantu da ga izvlače čakljama), ubediše ga nekako da izađe i obuče se…
Da se razumemo, sranja prave i pijani Englezi, Nemci, Holanđani… ali ne u porodičnim letovalištima, hotelima punim dece, sopstvenim mladuncima…
Nije bilo dovoljno svetla za ovekovečiti… Zato, uz sliku još jednog nasukanog nilskog konja, s plaže, pozdravljam vas radosnim pozdravom:
Rusi su govna!

FOTO

Nataša me juče odmenila, nisam hteo da ćerin rođendan poganim pričom o najgovnarskijem narodu          

Alanja, dan deseti                                                                                                                              Rusi su govna.                                                                                                                                                                            Ali su i Srbi. Malo manja, doduše. Sedim ti ja tako pored hotelskog bazena, lepo zauzela busiju i čekam dragog. Do mene seda ruski deda. Preko puta seda drugi ruski deda sa čarapicama i papučkama. Da ne nazebe, valjda. Neko da me je pitao na onom njihovom buđavom jeziku „Da li je slobodno?“. Jok! Seli i piju. Votku, je l’ te. Debele Ruskinje mi otimaju stolice, ni ne pitaju, a jedan što liči na Brežnjeva me je nešto pitao dok sam mećala preliv od jogurta na salatu. Oni prosto misle da sam njihova. I tu ne mogu ništa sem da ih odjebem. Na engleskom. Sinčič ruski od dobrih 15 ili 16 godinica prvo je sedeo kod mame, a ona ga je masirala i ćeškala. A onda ga je mama učila da pliva. Kada je debilčića jedna seka poprskala rekao joj je da je mrtva! Ma šta reče?!                                                                                                                                                                                          Ovi naši, pojedinci odlikuju se dranjem. I to Lale. Mama Sosa se drsla na šonju od muža što bira pogrešno mesto na plaži. Tata Lala se nevešto branio. Sutradan je jeo one čoko bols sa mlekom. Muški. Neškica reče da mu ne gine menstrucija. Druga gospođa, malo histerična, na sinovljevu konstataciju da devojke imaju sise poslala ga je kod oca da mu on to „objasni“. Šta to otac treba da mu objani, a što ona ne zna? Nije važno, zagorela mama čita Lauševića. Elem, na kraju jedna bakica u pokušaju da uzme vodu istu je prosula po restoranu. Kelneri je pozdraviše aplauzom i jednim „Bravo!“.                                                                                         A Neške u svom crnogorslom fazonu prokomentarisaše „A znaš kad bi ja poveo taštu na more? Nikad!“. Eto tako.

Alanja, dan jedanaesti.
Rusi su govna.
Slična scena, kao pre neki dan.
Čekam red da presvučem kupaće, ipak moram da si čuvam ostarelu prostatu, i gledam. U kabini za presvlačelje mama Rujka, onako, nije loša za svoje godine, tek malo kuljava, i sinak od kojih 13-14. Presvlače se istovremeno, jelte. Kapiram da je to manir kod njih. Sinovi zdravo seksualno sazrevaju rastežući kožicu na mamu, lišeni svakog stida, gde ćeš bliže i opuštenije.
Kad smo kod stida, aprijatno sam iznenađen da narod, koji je tolike decenije čekao po redovima za ništa, ne zna sad da čeka u redu za nešto. Uskaču ispred bez blama. Ja, priznajem, uz uvrede, takođe bez
blama, svojeručno upućujem upadače u ispravnom smeru, vidi se, šokirani su, nisu navikli da pravoslavna braća odstranjuju baćuške. I meni teško, ko svako jutro oko 9 dok se s mukom rastajem sa jučerašnjom sadržinom creva.
Ali, danas doživeh da vidim da se i Ruje nekom smeju. Pričam vam ovo na izričit zahtev Milice Mitić, da ne kažem Jurčenko.
Elem, ima neke dve porodice Nišli’a, od onih što vas dan sa besplatnim pićem iz ol inkluziva provedu u jastucima separea za one koji plaćaju u kafiću na plaži. Al se ne faću za buđelar, bar bakšiša da daju mukici, koja im iznova i iznova objašnjava da je to za platiše.
(Stori teling nastavlja očevidac, Nataša.)
Umalo nije nastao međunarodni incident kad se Mama iz te družine from Naisus (sin joj se zove Strahinja, to je cela plaža zapamtila, ali o tome kasnije) obrela na ručku pred štandom gde mlađano Turče služi pile na žaru.
– Eee bre, ju giv mi džast bons! Treći put! – vikala je besna Nišlika, otevši mu onaj pribor kojim služi goste, da sama probere po piletini.
Inače, gospoja je najbučnija na plaži, gde najviše nagrabusi mučeni Strahinja. To izgleda nervira i Ruse, pa su ovi mlađi počeli da oponašaju dozivanje Strahinje! I da umiru od smeha!
(A sad opet ja.)
Pa majke vam ga boljševičke, ko ste vi da zaebaete moje Nišlije? To što Strahinja ciči ko pašče kad mu čupaš rep, je milozvuk spram vrižtanja vaše dečurlije. I to što su Nišlie kulturološki šok u stilu oblačenja, što su u „Sulejmanu“ videli šta se ovde pije, pa bi da probaju… to znači da ja mogu da ih zaebaem jer su moji drugari, al vi Ruje – kuš!
Rusi su govna!

Alanja, dan dvanaesti.
Rusi su govna.
Sedimo mi tako u bašti restorana, kad odjedanput započe pucnjava. Bar tako smo mislili, jer zvuk kamenice koja udara u tendu od leksana izgleda upravo kao pucanj. To su pomislili i drugi u bašti, a oni koji nisu sedeli ispod tende počeli su da beže. Shvatismo, od kamenica koje su padale među njih.
U stvari, ruska deca su pronašla novu zabavu, jer su istrošila sve dosadašnje forme divljanja. Skupili su kamenje s plaže, otišli na terasu sobe jednog od njih, i bacili Turke u paniku. Menadžer i osoblje hotela odmah su istrčali da vide šta se dešava. Počinioce su uhvatili, a roditelji se nisu mnogo tangirali.
Nešto kasnije, dva mortus pijana Rusa potukla su se kraj bazena. Na nesreću, osoblje ih je razdvojilo pre nego što su uspeli da se ozbiljnije povrede. Gledao sam s terase inače bih im rado pomogao da jedan drugom načine nepopravljivu štetu.
Jer…
Rusi su govna!
 

Alanja, dan trinaesti.
Rusi su govna.
Turci važe za prljav narod. Srbi su skloni da svoju aljkavost i prljavost vežu upravo za „500 godina pod Turcima“.
Pa ipak, letujem u Turskoj već 6 godina i nikad, ali nikad, nisam imao zamerke na čistoću. Iako sam teška picajzla i higijeničar.
Sobe u hotelu se svakodnevno peru, ali bukvalno. Kao i hodnici, lobi, liftovi, stepeništa, restoran… Plaže se čiste i ravnaju svake noći. Na ulicama nema đubreta, niti ko pljuje. Javni toaleti su kao apoteke, uvek neko riba. Jedina zamerka je da ima psećeg izmeta, vlasnici to ne skupljaju.
Sa druge stane, Ruse bije glas da su uredni i doterani. Jesu, bar dok se ne usvinje od votke. Žene im na plažu idu pod punom šminkom. A onda na toj istoj plaži ostave toliku gomilu đubreta da je i ovu decu sramota. I u restoranu: Rusi prljaju, Turci ribaju za njima.
Srbi, kakvi god da su, mnogo više vode računa o svom otpadu.
Turci obožavaju decu i poklanjaju im veliku pažnju.
Kao i Srbi, uostalom. Rusi su u stanju da ostave sopstveno dete da urla satima u restoranu ili na plaži, i da svima skače po živcima.
Turci su tih narod (generalno – mada imaju i oni buzdovane), koji priča brzo. Rusi pričaju polagano, ali glasno. Srbi pričaju brzo, glasno i baronišu. Jebiga.
Turci jedu umereno, laganu hranu, i ne piju. Rusi se prežderavaju, sipaju i više nego što mogu da pojedu, nose hranu na plažu kršeći zabranu, i permanentno su uzvereni od alkohola. I Srbi žderu kao da nikad neće okusiti više ništa, ali ja ovde ne videh pijanog Srbina.
Turci umeju da budu napadni i naporni kad nude neku robu ili uslugu. Ali znaju kad treba da stanu. Rusi tu granicu nemaju, sem pesnice u nos. Srbi… seru, busaju se, baronišu, ali stanu negde kod te granične linije na nosu
I tako… Naš boravak ovde se bliži kraju. Posle 14 dana. Sutra nas čeka aerodrom u Antaliji. Lepa, velika, pregledna, čista i s ukusom uređena građevina sa tri terminala.
Sve u svemu, proveli smo se sjajno. Imali smo divne, požrtvovane i odgovorne domaćine, koji su sve činili da nam udovolje. Uprkos i bez obzira na Ruse. Oni su bili samo folklorni detalj, da se zabavimo u pauzama sunčanja i kupanja.
Ipak, osnovni utisak stoji:
Rusi su govna!

Facebook Comments Box
PODELI:

1 thought on “14 DANA JUNA: RUSI SU GOVNA”

  1. Da od ovoga izbaciš 9/10 pa je opet užas. A što je najgore, verujem da je sve istina. Bio sam u sličnoj situaciji kada sam zbog posla (fotografisanje restorana) 15 minuta pre početka doručka (6.45) morao da se guram da uđem. Džaba vide ranac, dva stativa, 20 kila opreme … ne bitno je da negoduju i galame kako ih niko ne pušta da žderu …

    Do duše, nisu baš svi takvi, ali to su izuzeci koji potvrdjuju pravilo 😆

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *