Јустинијан (мозаик из Равене) и његово Царство
На данашњи дан 565. године умро је ромејски (византијски) цар Јустинијан Први Велики, последњи цар римски и први император Источног римског царства. Он је од доласка на престо 527. тежио да обнови Римско царство, сада са седиштем у Цариграду. Покорио је 534. Вандале у северној Африци, 555. Остроготе у Италији и освојио део Шпаније. По његовом налогу припремљен је зборник „Корпус јурис цивилис„, у којем је кодификовно римско право. Саградио је базилику Света Софија у Цариграду (532.–537.) која је 1453. претворена у џамију (Аја Софија), а од 1934. је музеј. Иначе, Јустинијан Први рођен је у Таурезуму (483. године) на 28 km од данашњег Лесковца (археолошки локалитет Царичин Град).
Мозаик Невског (катедрала Александра Невског, Софија)
● А 14. новембра 1263. умро је Александар Невски, руски Велики кнез Новгорода и Владимира, централна историјска фигура средњевековне Русије. Прославио се својим војним победама против шведских и немачких освајача. Руска црква прогласила га је за свеца. Православна црква на Дорћолу названа је његовим именом.
Франсиско Писаро
● Да би боље проширили разне болештине и извели геноцид, на данашњи дан 1533. шпански конквистадори под командом Франсиска Писара заузели су град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа.
● Кад смо код разних религија: на данашњи дан 1601. мештани Кртола у Бококоторском заливу упутили су захтев црквеним властима да празнике заједнички славе са православцима. Девет година касније, на овај дан, Кртолани су од которског бискупа Баронија тражили да им се дозволи да убудуће по римском обреду славе православне славе.
● У Швајцарској је 14. новембра 1847. избио грађански рат између снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона (Зондербунд). Није дуго трајао: окончан је крајем истог месеца поразом Зондербунда.
● А 14. новембра 1880. Турци су на миран начин предали Улцињ Црногорцима, чиме је извршена одлука Берлинског конгреса од 1878. да Књажевини Црној Гори припадне и овај град.
Посланици на првом заседању у Цетињу
● Кад смо већ код Црне Горе, данашњи дан је за њу историјски јер су 14.11.1905. одржани први избори за Уставотворну скупштину Црне Горе, а гласање је било јавно.
● По изборном закону, кандидат за посланика Скупштине Књажевине Црне Горе могао је бити сваки Црногорац са навршеном 21 годином живота, без обзира на имовно стање и висину пореза. Изборана јединица била је капетанија, која је давала по једног од 56 посланика бираних по том основу, док је 14 посланика у Парламент улазило по положају.
Лазар Мијушковић
● А само годину дана касније, на исти дан 1906, због сукоба у (првој) скупштини, (прва уставна) црногорска влада на челу са Лазаром Мијушковићем, поднела је оставку. Сукоб је избио између „младих“ и „старих“ посланика, око спољне политике књаза Николе. После два дана изабрана је нова влада Марка Радуловића, а у Скупштини су настале две супротстављене странке, Народна (Клуб народне странке) – звана „клубаши“, и Права народна – „праваши“.
Еуген Елај у авиону
● Први пут у историји ваздухополовства, капетан Еуген Елај узлетео је са палубе брода „Бирмингем“, усидреног у америчкој луци Хемптон Роудс, на данашњи дан 1910. године.
Томаш Масарик
● А 14.11.1918. Чехословачка је проглашена за републику. Томаш Масарик је изабран за првог председника Чехословачке.
Посада Апола 12
● Друга експедиција на Месец са људском посадом, у васионском броду Аполо 12, лансирана је на данашњи дан 1969. У посади су били командант лета Чарлс Пит Конрад, пилот командног модула Ричард Гордон и пилот лунарног модула Алан Бин. Конрад и Бин су се спустили на месечеву површину. Две године касније на овај дан, 14.11.1971. васионска сонда Маринер 9 је ушла у стационарну орбиту око планете Марс, као прва летелица која је досегла неку другу планету.
Aндрија Артуковић на суђењу
● У Лос Анђелесу је 14. новембра 1984. коначно ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД је побегао 1948, али су америчке власти упорно добијале да испуне југословенски захтев за екстрадицију. Изручен је 12. фебруара 1986, а у мају исте године осуђен је на смрт. Умро је у затвору 1989. Ту смрт су дуго пратиле контроверзе, да га је, наводно, ликвидирала југословенска КОС.