20. НОВЕМБАР - ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ

На данашњи дан 284. године, Диоклецијан је изабран за римског Императора. Родом је из Далмације (Диоклеја, близу Салоне – данашњег Солина), рођен је 22. децембра 244. Пореклом је из сељачке породице. Уздигао се од обичног војника до војног команданта у Мезији, команданта царске телесне гарде и сенатора, па све до конзула. После смрти Нумеријана, војници су га прогласили за цара. Престо је напустио 1. маја 305. године, а умро 3. децембра 316.

Диоклецијан

● На данашњи дан 1379, господар Зете, Балша Други, је на Ратцу (рту у близини Спича) на народном језику написао повељу Дубровчанима, којом им дозвољава трговину, као и раније, уз плаћање одређених царина. У повељи је прописано да се као и раније „плаћа по 2 динара од мандије (товара)“ код промета житом, „а на Дању и на Криву Ријеку да плаћају како су плаћали при животу брата мога господина Ђурђа„.У овој повељи сасвим се конкретно говори о царинама за дубровачке трговце у Зети, што није било уобичајено у дотадашњим уговорним исправама, а разлог је што су царине на махове реметиле односе Балшића и Дубровника.

Грб Балшића

А много ближе данашњем датуму, па ипак у историји:

Митар Мартиновић

● 20. новембра 1870. рођен је генерал Митар Мартиновић, познати црногорски војсковођа и политичар. Био је у своје време најшколованији црногорски официр. Од перјаничког капетана (1890) аванзовао је постепено до чина дивизијског ђенерала (дивизијара). Био је иницијатор и главни оснивач Артиљеријске школе на Цетињу, њен први командир и наставник, а потом и начелник артиљеријског одељења Министарства војног, за чијег је министра именован 1907, а 1912. и за шефа црногорске владе. Због неслагања да се преда већ освојени Скадар, 1913. поднио је неопозиву оставку на ту дужност. Пензионисан је 1921, као армијски генерал Краљевине СХС. Умро је 11. фебруара 1954. у Београду и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу, али су му посмртни остаци, по личној жељи, 14 година касније пренесени у породичну гробницу у Бајицама (Цетиње).

Будимпешта

● За све који воле да се сликају на тамошњим мостовима и да отуд доносе саламу: 20. новембра 1873. уједињени су дотад ривалски градови Будим и Пешта, и тако је настала мађарска престоница Будимпешта.

Димитрије Туцовић

● На данашњи дан 1914. у току Колубарске битке у Првом светском рату, погинуо је командир 1. вода 1. чете 4. батаљона 1. пука Моравске дивизије првог позива, капетан Димитрије Туцовић. Туцовић је био истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији. Био је сахрањен најпре на Лазаревачком војном гробљу, па су му остаци 1949. пренети на Трг Славија (који је тад назван по њему), а 13. новембра 2016. његови остаци су есхумирани и пренети у Алеју великана.

Јован Пламенац

● На данашњи дан 1920, Јован Пламенац, председник Министарског савета и министар иностраних дела црногорске владе у егзилу, упутио је, током одржавања Прве генералне скупштине Друштва народа у Женеви молбу лорду Роберту Сесилу, представнику Велике Британије у Друштву народа, да подржи црногорске захтеве који су се односили на решавање питања ратне одштете Црној Гори после Првог светског рата. Премда је, посебно међу британским политичарима, био значајан број оних који су својим ставовима изражавали наклоност Црној Гори, ни та молба није резултирала променом позиције тада већ бивше државе.

Суђење у Нирнбергу

● А тог 20. новембра 1945. у Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату. После десет месеци суђења (до 1. октобра 1946.), 12 оптужених осуђено је на смрт (Мартин Борман, Ханс Франк, Вилхелм Фрик, Херман Геринг, Ернст Калтенбрунер, Алфред Јодл, Вилхелм Кајтел, Јоахим фон Рибентроп, Алфред Розенберг, Фриц Заукел, Артур Зајс-Инкарт, Јулијус Штрајхер), тројица на доживотну робију (Валтер Функ, Рудолф Хес, Ерих Редер), четворица на затвор од 10 до 20 година (Карл Дениц, Константин фон Нојрат, Балдур фон Ширах, Алберт Шпер), а тројица су ослобођена (Ханс Фриче, Франц фон Папен, Хјалмар Шахт).

● Истог дана кад је почело суђење у Нирнбергу, савезничка Контролна комисија дозволила је пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.

Међународни дан детета

● На данашњи дан 1959, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. Тим поводом установљен је Међународни дан детета.

● Тог 20. новембра 1991. у Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг.

На данашњи дан, рођени су и: амерички астроном Едвин Хабл (1889.), певач Тома Здравковић (1938.) и америчка глумица Бо Дерек (1956.). Умрли су и: српски књижевник Јоаким Вујић (1847.), српски устаник и војвода Узун Мирко Апостоловић (1868.), руски романописац Лав Толстој (1910.), шпански диктатор Франциско Франко (1975.), глумица Станислава Сташа Пешић (1997.) и глумац Славко Симић (2007.).