ЈЕЛИЦА
Сутон се лагано, скоро пипаво, увлачио кроз крошње дрвећа хиљадугодишње церове шуме, намеран да се стопи с тмином која је долазила од коренова. Звукови дневних животиња више се нису чули; сада су се полако, помало стидљиво, гласале оне ноћне. Лесник је задовољно гладио дугачку браду, док је ишао ка својој колиби, на малом пропланку Прочитајте још…