24. НОВЕМБАР - ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ

Барух де Спиноза

На данашњи дан 1632. рођен је холандски филозоф јеврејског порекла Барух де Спиноза, чија је мисао, изнета у капиталном делу „Етика„, извршила значајан утицај на европску филозофију. Критички однос према Библији и Талмуду изазвали су гнев у теолошким круговима, а јеврејска заједница га је анатемисала и искључила из својих редова.

Владика Петар Први

● Један од најранијих случајева безобразног мешања Русије у унутрашње ствари Црне Горе забележен је на данашњи дан 1804. Тад је организовано суђење Фрањи Долчију (Дубровник, 1742. – Манастир Стањевићи, Црна Гора, 1805.), секретару црногорског владике Петра Првог. Три дана касније, овај монтирани процес је окончан изрицањем смртне казне, која је замењена доживотном робијом. Оптужбе Долчију упутио је руски конзул Мазуревски, највероватније због индиректне опомене Петру Првом, који се око многих спољнополитичких потеза консултовао са својим секретаром. Овај процес је био инспирисан страхом од отклона црногорског владике према руској политици, јер су за то наводни доказ била писма, углавном неполитичке, литерарне природе, која је Долчи упућивао Французима.

Књаз Данило

● На данашњи дан 1852. црногорски књаз Данило организовао је напад на турску посаду на Жабљаку и ослободио град. Иако су Турци за ту операцију ангажовали око три хиљаде војника и осам топова, Црногорци су отели град. Али то је разљутило Русију. Плашећи се да не испровоцира заоштравање односа са Турском, књаз Данило је ово турско утврђење разорио и после месец дана га напустио.

Чарлс Дарвин

● Тај 24 новембар 1859. остаће запамћен као дан када је по први пут пољуљано религијско веровање о постанку света и теорија о божанском пореклу човека. Објављена је књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала је велике контроверзе у научним круговима.

Јован Јовановић Змај

● На данашњи дан 1883. рођен је српски писац Јован Јовановић Змај, чика Јова Змај, борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), уредник неколико часописа, напознатији као дечији песник и аутор елегичних личних исповести („Ђулићи“, „Ђулићи увеоци“).

Максим српске војске М1909, Војни музеј

● Кад ти неко каже „лупаш као максим по дивизији„, мисли на митраљез „максим“, а не на његовог изумитеља (1884. године), Хајрема Стивенса Максима, британског конструктора оружја, који је умро на данашњи дан 1916, усред Великог рата.

Марко Радуловић

● А 24.11.1906. после изгласавања неповерења влади Лазара Мијушковића, под притиском „клубаша“, црногорски књаз Никола је нови мандат за састав владе поверио судији Великог суда Марку Радуловићу. Програм нове владе предвиђао је чишћење државног апарата од неспособних чиновника, откривање малверзација државним новцем, демократизацију земље на основу Устава и успостављање братских односа са Србијом.

Стјепан Радић

● Човек чије је убиство (20. јуна 1928.), по многима, представљало и крај снова о опстанку јединствене државе јужнословенских народа, Стјепан Радић, одржао је на данашњи дан 1918. на седници Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу историјски говор против безусловног уједињења Државе Словенаца, Хрвата и Срба с Краљевином Србијом, који је завршио узвиком „Не срљајте као гуске у маглу„.

Жорж Клемансо

● На данашњи дан 1929. умро је француски државник Жорж Бенжамин Клемансо, познат под надимком „Тигар“, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920, када се повукао из политичког живота. Један је од твораца Антанте и председавајући мировне конференције у Версају 1919. Његовим именом назван је доњи део Француске улице на Дорћолу, од раскрснице са Душановом, до Дунава.

Aндрија Ђуровић држи говор РБ пред одлазак на Кадињачу

● Тог 24. новембра 1941. почела је немачка офанзива на град Ужице у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио је Раднички батаљон. Немци су заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло је 180 бранилаца града.

Мобуту Сесе Секо

● Један од омиљених другара вољеног Маршала, Мобуту Сесе Секо, је на данашњи дан 1965. преузео власт у Конгу.

Демонстрације Праг

● А 24.11.1989, под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело је оставке. Био је отворен пут ка променама и паду комунизма. За неколико дана донети су закони којим је укинут монопол комунистичке власти и званична идеологија, а у парламент су кооптирани чланови антикомунистичке опозиције. Већ 29. децембра 1989. је за новог председника изабран вођа антикомуниста Вацлав Хавел.

Абдел Басет Али ал Меграхи

● На данашњи дан 2003. Врховни суд у Глазгову (Шкотска) осудио је на 27 година затвора либијског обавештајца Абдела Басета Али ал-Меграхија, који је 2001. проглашен кривим за учешће у рушењу Пан Ам-овог авиона на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској 1998. године.

● А 24.11. 2013. код села Шајкаш, заварене су две цеви на којима је писало „Јужни ток„, као симбол још једне у низу руских превара и подвала Србима. Врло брзо се показало да од тог гасовода нема ништа.

● Ко се не сећа најозбиљније кризе између Истока и Запада после пада комунизма: 24.11.2015. на турско сиријској граници је оборен руски авион Су-24. Авион је оборио турски Ф-16.

На данашњи дан рођени су и: руски војсковођа Александар Васиљевич Суворов (1729.), француски сликар Анри де Тулуз-Лотрек (1864.), југословенска фудбалска легенда Златко Чајковски (1923.) и босанскохерцеговачки филмски режисер Емир Кустурица (1954.). На овај дан умрли су и: мексички сликар Дијего Ривера (1957.), атентатор на Кенедија, Ли Харви Освалд (1963.) и британски певач Фреди Меркјури, фронтмен групе „Квин“ (1991.), фотограф Иво Етеровић (2011.), југословенски и српски ватерполиста и селектор репрезентације, Ненад Манојловић (2014.).