4. OKTOBAR

 

Pažnja, pažnja! Za vas koji ne prihvatate Milankovićev kalendar, i za Srpsku pravoslavnu crkvu! Četvrti oktobar 1582. godine, označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugaliji. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19, odnosno 31. januara 1919.

Opsada Sevastopolja (Malahkov, 1904.)

● Kad smo kod naših prostora… Turska je 4. oktobra 1853, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila Rusiji „Krimski rat“, jer je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva. Rat je, posle ogromnih i nepotrebnih gubitaka obe strane, posle tri godine završen kompromisom, u kome je Rusija malo lošije prošla.

Napoleon III (Franc Ksaver Vinterhalt)

Leopold fon Bizmark (Ernst Fridrih fon Liphart)

● Pomislićete – tako mu i treba kad veruje Švabi? Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon Treći postigli su u Bijaricu, 4. oktobra 1865, sporazum da Pruska preuzme vrhovno vođstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon Treći zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika. Napoleon Treći je umro u izgnanstvu, a njegovo jedino dete, sin, poginuo u mladosti. Bizmark je postao prvi kancelar Nemačkog carstva. Umro je 1898, u 83. godini, uz sve počasti, slavu, geografske toponime koji nose njegovo ime…

Interesantno, na ovaj dan 1209. nemački kralj Oton IV krunisan je za rimsko-nemačkog cara.

● Za nas je najvažnije da je 4. oktobra 1944. raspušten koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.

Dženis Džoplin

● Za ljubitelje muzike, značajan je 4. oktobar 1970. kad je od prekomerne doze droge umrla američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza.  A 41 godinu kasnije od prekomerne doze alkohola umrla je pevačica koju su po stilu pevanja i glasovnim mogućnostima poredili sa Dženis – Ejmi Vajnhaus.

Beli dom, sedište Vrhovnog sovjeta Rusije posle bombardovanja

● Hehehehe… za sve rusofile: 4. oktobar 1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin tada je upotrebio tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarakadirali poslanici, pošto je 21. septembra raspušten parlament. Ranije su poslanici smenili Jeljcina i potpredsednika Ruckoja imenovali za VD.  Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi. U tom sukobu, Slobodan Milošević je po običaju igrao na pogrešnu kartu i podržao Ruckovljevu struju. Jeljcin je 1999. iskoristio priliku da uzvrati uslugu Miloševiću, a od tad međ Srbima važi mantra da bi nam „Rusi pomogli, ali su imali pijanog Jeljcina na čelu„.

● A te iste 1993. tog 4. 10. nezadrživ tehnički napredak zapljusnuo je Albaniju. U Tirani je postavljen prvi semafor. Novi saobraćajni znak je privukao ogroman broj zaintersovnih posmatrača. Čudo neviđeno, tri boje, naizmenično sija, a unutra nije sveća ni Enver Hodža.

Dinko Šakić na suđenju

Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu, Dinko Šakić, osuđen je 4. oktobra 1999. u Zagrebu na 20 godina zatvora.

Slobodan Milošević

● Kad već pomenusmo Miloševića i njegove mudre poteze: ko se ne seća 4. oktobra 2000. u prestonom gradu Beogradu? Tog je dana Ustavni sud SR Jugoslavije poništio predsedničke izbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, građani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu, probijajući policijske blokade na putevima.


Foto: Wikipedia

 

Facebook Comments Box
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *