На данашњи дан, који се, иначе, није догодио у новијој историји Србије (од 2000. године наовамо), ипак се подешавало штошта, шта је обележило историју.
На пример, Анексиона криза. 6. октобра 1908. Аустроугарска је анекетирала Босну и Херцеговину, коју је претходно, од Берлинског конгреса,.као формално турску територију држала под управом. Да би избегле рат, водеће европске земље признале су анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију је признала и краљевина Србија. Куд ће шта ће, плашим се да једног дана тако не буде и са Косметом. „Притисло то, шта смо могли, да признамо ил у рат, а глава за бацање немамо“.
Само седам година после Анексионе кризе, а дан после напада Немачке и Аустроугарске, вероломна Бугарска мучки и с леђа напала је Србију. Тог 6.10.1915, прво су поклане српске предстраже на граници. Суочена истовремено са немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска је била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.
За Србију је везан и 6. октобар 1885, када је путнички воз Оријент Експрес на свом првом путовању новом трасом (од 1883. је ишао преко Румуније), стигао од Париза до Истанбула за само 78 сати. Прошао је том приликом и кроз Београд, па пругом до Ниша и даље ка Цариграду. 
Било је то истог дана када је 1829. на прузи Ливерпул – Манчестер (НЕ фудбалски клубови!) локомотива „Рокит“ Џорџа Стивенсона оборила брзински рекорд. Достигла је 30 километара на сат, завидну брзину, коју по некад и на неким деоницама данас достижу локомотиве на српским пругама.
Од осталих догађаја на дан 6. октобра, који некима никад није свануо, истакао бих:
Године 1014. умро је цар Самуило, који је 976. дигао устанак против Ромеје (Византија) и основао Македонско царство. После тешког пораза од византијског цара Василија Другог у бици код Беласице, Самуило је умро од срчаног удара када је видео својих 14.000 војника који су били заробљени, а потом ослепљени и пуштени.
Године 1878. умро је српски трговац Илија Милосављевић Коларац. Млађим генерацијама је познат као кафана у Кнез Михаиловој улици.
Године 1930. рођен је сиријски државник и генерал Хафез ал Асад, који је био председник Сирије од 1971. до јуна 2000. када је умро у свом кабинету. Наследио га је син му Башар (симболично рођен 11. септембра 1965.), то је овај што нервира Американце, а њега ће по свој прилици наследити син му Хафез, и тако у круг.
- Три године касније, 1976, војна хунта је у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска је на универзитету у Бангкоку масакрирала велики број студената левичара.
Сећам се 6. октобра 1981, кад је извршен атентат на египатског председника Анвара ел Садата у Каиру. Било је то на војној паради, а мени је у сећању остала нецензурисана ТВ слика неког несрећника како држи крвави патрљак руке, коју је пре тога разнела бомба.
- Коначно, 1991. индонежански војни авион ударио је у Џакарти у зграду владе, погинуле су 102 особе, а рањено више од 5.000 људи.
фото: Википедија, Историјски забавник