BEST IN SHOW O vinima koja sam kušao na jednoj od najinteresantnijih vinskih manifestacija u Srbiji - Wine Garden 2021.

 

U Srbiji, prema poslednjim podacima za 2021. godinu, ima 430 registrovanih proizvođača vina! Broj stalnih ili povremenih vinskih manifestacija, na nivou države ili neke regije, nije poznat.

Veliki broj vinara, na žalost, odustao je od izlaganja po sajmovima i salonima, pre svega jer su te manifestacije izgubile osnovni smisao i svele se na jeftino opijanje jednih uvek te istih gostiju, čast izuzecima, bez pravog efekta za izlagača. Organizatori vinskih manifestacija baš iz tih razloga okrenuli su se ili regionalnoj odnosno tipskoj specijalizaciji, ili nekim atraktivnim, neuobičajenim konceptima, tako da smo ipak u toku godine dobili neke interesantne manifestacije (na primer, Wine Garden, Salon ženskih vina, Salon šumadijskih vina, Dan prokupca, Wine jam…). Tako su i vinari dobili šansu da svoje proizvode, od kojih se većina može naći samo u odabranim restoranima (dakle, suštinski nedostupna najširoj publici) ili u vinarijama (a koncept vinskog turizma kod nas još nije dobio pun zamah) predstave ljubiteljima vina, od kojih i dalje mnogi još „kale“ vinski ukus.

Niz uspešnih vinskih manifestacija u Srbiji, koje su u prethodnom periodu ili obustavljene ili organizovane veoma restriktivno – sa slabljenjem epidemije „korone“ nastavljen je punom parom. Jedna od manifestacija koje ne menjaju koncept događanja za najširu publiku je „Vajn garden“ (Wine Garden – prošle godine zvanično najbolja vinska manifestacija u Srbiji), čiji koncept podrazumeva uživanje u vinima, ali i probranim mezetlucima (sirevima i suhomesnatim proizvodima, ponajviše) i muzici, u predivnom ambijentu Botaničke bašte „Jevremovac“ u Beogradu. Ovo izdanje „vinske bašte“ poranilo je u odnosu na prethodne dve godine, usledilo posle dva ozbiljna kušanja „tamjanike“ u Beogradu, ali se i malo nezgodno poklopilo sa Salonom šumadijskih vina u Topoli. Pa ipak, okupila je 46  izlagača )domaćih, iz regiona, i par uvoznika i proavaca). A ovo su moji utisci o nekim od ponuđenih vina.

Deurić“ je pokazao da je uspešno savladao zahtevnu „moravu“, dodavši joj epitet „severna“, pa je sjajnim vinima poput „Gevurctraminera“ (nenametljiv, slojevit, berba 2018. čini se jedna od najuspešnijih), ili „Probusa“ (to je vino u najlepšem smislu te reči, vino za sladokusce), na primer, pridružio još jednu ozbiljno konkurentnu etiketu. Ide ta „Severna morava“ na breskvu i citruse, pitka je, stabilna i slojevita, s postojanim kiselinama, deluje da je Fuška gora tako uputila ozbiljan vinarski izazov dosad, po mom mišljenju, neprikosnovenoj „Moravi“ iz Vinarije „Despotika“ u Šumadiji.

Ne predaje se ni „Despotika„, najsvežija „Morava“ je posebno zadovoljstvo za nepca, ona me uvek iznenadi iz berbe u berbu, otkrijem neki njen novi kvalitet. A neke druge etikete iz ove vinarije, recimo – „Nebo“ (rajnski rizling i beli pino), „Dodir“ (tamjanika i muskat otonel), „Svedok“ (pino nuar) ili „Zmajeviti“ (prokupac) bili su toliko traženi da štandu nije moglo da se priđe bez podosta čekanja. Poslednja berba „Neba“ je tako pitka, čak rekao bih jednostavna u svojoj kompleksnosti, koliko god to kontradiktorno zvučalo: to je jedno kompleksno, zavodljivo, šarmantno vino, s kojim se jednostavno identifikujete, povežete. A „Zmajeviti“ tradicionalno (pa i ova berba) spada u deset najboljih prokupaca u Srbiji.

Virtus“ je takođe izneo sve što ima u ponudi. Najsvežiji „Pino griđo“ je tako lep, pitak, letnji, osvaja uprkos kapi gorčine na drugi ukus; i crveni i beli „Kredo“ pokazali su zašto se po njima ova vinarija prepoznaje, i zašto su najtraženije etikete „Virtusa“ u restoranima. Ali, „Marselan„, pa njemu je svaka berba posebna priča, taj šarm Bordoa, veselost grenaža i dostojanstvenost kabernea, zaista jedno izuzetno kvalitetno vino.

Tri morave belo“ nije uzalud zaštitni znak vinarije „Temet„. I sasvim zasluženo jedna od najcenjenijih i najnagrađivanijih etiketa srpskog vinarstva. Prijatni miks tamjanike i morave, uz dodatak šarma smederevke, lepršavo je, fino, veselo letnje vino, razigrano i osvežavajuće.

Vinum“ me je ovojio „Frankovkom“ (zaista aristokratsko vino, zasluženi nosilac srebra sa „Dekantera“) – pio sam je i ranije, ali ne ovu berbu – i „Mustrom“ (zaokružena, kompaktna, balansirana, prijatna) – koju, priznajem, do sad nisam kušao, i tvrdim da joj je ime sasvim odgovarajuće kad pustite da se iz usta slegne niz ždrelo.

Sremskokamenički „Đurđić“ se, po meni, sada već tradicionalno istakao zahtevnim – prvim srpskim sortnim – „Kaberne franom„, tu je svaka berba doživljaj; ali, i temeljno urađenom „Neoplantom“ od koje je izvukao maksimum, iako ta sorta nije po mom ukusu, i vrlo interesantnim rozeom „Mlada Simonida“ – a jasno vam je koliko su rozei ovde u Srbiji i dalje u zapećku.

A onda „Bikicki„. Jedna od vinarija čiji mi senzibilitet vina definitivno paše kao da smo „isti horoskopski znak“. Redom – „Sfera“ (prefinjeni crveni traminac i karakterni beli sovinjon, zaista vino za sladokusce) i „Uncensored“ (slojeviti, elegantni oranž od crvenog traminca, provokativno, jasno vino), „Crna tamjanika“ (jedinstveno, impresivno, voćno, moćno) i slatko vino „Makana“ od crvenog traminca.

Šta god čovek da uzme od četiri etikete (dve tamjanike, dva prokupca) „PodrumaČokot“ neće se prevariti, i to mi je potvrdila i degustacija na „Vajn gardenu“. Ali, prokupac „Radovan 100%“ nije vino, već vinčina koja može da hrabro izađe na crtu svakom francuskom ili italijanskom vinu. Neće ga možda nadmašiti, pa ipak, više nego dostojno i dostojanstveno će braniti boje srpske autohtone sorte, koja se na sreću – posle „kombinatskog izgona“ – vraća u vinograde i postaje „pod must“ svake vinarije koja drži do sebe.

Dalje, Oskar Maurer je izneo nekoliko vrlo interesantnih etiketa, a kako nije toliko čest na vinskim manifestacijama, meni su bile najinteresantnije  „Babba„,  kupaža rizlinga i tamjanike, te „Muskat“ i „Kadarka 1880„. Maurerova proizvodnja je organska, a posvećenost i „igranje“ tokom rada na vinu donose sjajne rezultate. Posebno kad je reč o „kadarki“, skoro pa zaboravljenoj sorti kod nas.

Kad sam kod „kadarke“, neizostavno kušajte i onu „Tonković“ („Fantazija„). Nije to sorta koja će vas na prvu oduševiti, ali, vodite računa i da je za sada njenih zasada malo.

Dve vinarije o kojima brinu isti ljudi – „Erdevik“ (kao profesionalci) i „Šišato“ (Chichateau, kao vlasnici) – opredelili su se da iznesu samo mlada vina, pa sam za neke etikete na koje „sečem vene“ ostao uskraćen. Ipak, ovako na blic – naš najbolji roze „Roza nostra“ („Erdevik“) je nešto šta morate uvek da imate u kućnoj vinoteci, a „Fabula mala“ (iz „Šišatoa“) je vino moćno, šarmantno, zavodljivo, prijatno, baš sve one karakteristike koje se mogu pročitati u samom duhovitom i visprenom nazivu male vinarije iz sremskog Šišatovca. Dodajmo tome i roze „Pink pank„, hrabar i ekstravagantan.

Srem, a u Sremu „Malvazija„. Interesantno je kako se tradicionalna primorska sorta našla na obrnocima Fruške Gore, ali, kako je „tu nekad bilo more“, a Fruška Gora ostrvo, preostaje samo da se kuša prijatno belo vino vinarije „Verkat„. Kad se savlada više logički nego realni unutrašnji otpor i „nepriznavanje“, na nepcima se oseti da se entuzijazam isplatio. Prijatna, nežna, mirisna, letnja… vino koje svakako može da se zavoli.

Vinarija „Yotta“ je iz Župe, otuda Jotićeva sjajna tamjanika „Histeresis„, kao dokaz da ova sorta može u neslućene visine, bila u bariku ili ne. Ovo je po mom ukusu verovatno najbolja srpska tamjanika u ovom momentu. Ne samo zbog nešto drugačije proizvodnje. Ozbiljno, ozbiljno vino, jedno od onih koja moraju da budu u kućnoj vinoteci. Nema greške ni uz njihov „Prokupac„, i on je u onoj grupi „jedan od deset“. Ipak treba znati da je „Yotta“ i postala poznata po „prokupcu“. Da budem pošten i pomenem „Grizling“ (italijanski rizling), elegantan i zavodiv, svake pažnje vredan – ali, ipak, one prve dve etikete, pa sve ostalo.

Na štandu „Ilić – Nijemčević“ posebno mi se dopao „In Rose Blue 2020, alkoholno doduše malo jača kupaža kabernea i merloa, potom mi je bio interesantan beli pino „Autentik“ vinarije „Drašković“, a svakako i odgovarajuća etiketa vinarije „Zvonko Bogdan„.

Konačno, kušajte „Adama“ iz vinarije „Milijan Jelić„. Ova kupaža merloa i kameničanke, skladno spravljena, pitoma na prvi ukus, razigrana potom, zaista jedno interesantno i pažnje vredno vino. Od kad sam ga prvi put probao imam ga u zalihama, i ni jedna berba me nije dosad razočarala. Ima ovo vino „pandan“ i u beloj „Evi„. Kao i hvale vredan oranž „Morange“ iz iste kuće, za koji mogu samo da najiskrenije savetujem: pijte ga.

Da zaključim vizuelnom opservacijom: mnogi srpski vinari su ovom prilikom predstavili redizajnirane ili sasivm nove linije etiketa. Nije to ništa neobično, sem što smo imali dugačku „epidemijsku“ pauzu, pa je privuklo pažnju; ipak, meni govori i da je sazrela svest i o vizuelnoj prepoznatljivosti vina iz određene vinarije. 

 


Foto: winegarden.rs (i Fejsbuk), vino.rs, privatna arhiva

Facebook Comments Box
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *