ЦРКВА КАО ПАРАВОЈНА ФОРМАЦИЈА

 

Црква Србије (СПЦ) је већ деценијама најорганизованија и најопаснија паравојна формација великосрпског национализма и хегемонизма.

Трансформација Цркве Србије (у којој се год техничкој форми појављивала – архиепископија, патријаршија, митрополија, УСПЦКСХС, СПЦ), из њене у ранијим вековима веома позитивне улоге за српско друштво и народ, почела је у моменту „уједињења“ и победоносног потлачења свих православних аутокефалних и епархија у јурисдикцији Цариграда на новооснованом државном простору 1921. Први прави ефекат те трансформације видео се у периоду од „конкордатске кризе“ 1937. до демонстрација 27. марта 1941. Онда је наступио период тиховања, када је де факто Црква била под контролом државе, мада не онаквом каквом је замишља модерна демократска теорија.  Дух из боце је поново пуштен 1990. и од тада СПЦ обавља улогу масовног хипнотизера српског народа, и „утеривача у српство“ на просторима који су означени као животни простор српског народа (свака сличност је намерна).

Интересантан однос преклапања интереса, у коме политичари контролишу и користе Цркву, и истовремено Црква контролише и користи политичаре.

Отуда не треба да чуди што за Цркву Србије не важе никакви закони, што се политичари утркују ко ће Цркви да подари више – па чак и из државног буџета (ето и сличности са Немањићима; ко разуме њихово коришћење Цркве, биће му јасно и ово данашње), што Црква не подлеже контроли финансијских органа и плаћању пореза, што се свештенство Цркве налази на државним јаслама, што се уплиће у политику и друга световна питања, што се највиши клир бахати у екстремном луксузу, што се смишљено и организовано прикривају и сакривају афере, скандали, па и бројна кривична дела која изврше дужносници Цркве Србије…

На примерима из Црне Горе деведесетих и недавно поводом устоличења м. Јоаникија, видели смо да Црква има и своје паравојне фаланге, те да и државне оружане формације лако потчињава својој вољи, вешто манипулишући сујеверјем, затуцаношћу и религијским осећањима.

Отуда се довођење Цркве Србије у склад са законом и у равнотежу са суштином грађанске и секуларне државе поставља као једно од најважнијих и најхитнијих питања у Србији и у другим државама изашлим из некадашње СФРЈ.

 

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *