DAN NOVINARSKE STVARNOSTI

 

Kolege novinari, srećan vam Dan novinara Srbije!

Dan, kada ćemo se, prigodno, setiti kolega čije brutalne likvidacije nisu razrešene decenijama, sa malim šansama da se ikada saznaju imena ubica i da zlikovci ikad dobiju pravednu kaznu?
Dan, kada ćemo se presabrati i sa uzdahom reći da se naše novinarstvo svelo na gomilu bezobraznih i bezobzirnih tabloida i retke ostatke nečeg što se nekad zvalo „ozbiljno novinarstvo“?
Dan, kada ćemo još jednom spoznati ubitačni i ucenjivački uticaj političara, biznismena i marketinških agencija na uređivačku i programsku politiku?
Dan, kada ćemo primetiti da je mlađim kolegama lakše da prekucaju saopštenje Pi-Ar agencije, zaboravljajući da su „Pi-Ar-ovi“ i novinari na različitim stranama interesne sfere, nego da izađu na ulicu, gde su događaji, i gledaju, slušaju, zaključuju?
Dan, kada ćemo po ko zna koji put spoznati da su obrazovni karakter, etika, moral i pismenost u medijima, malte ne, isčezli?

Dan, kada ćemo presabrati sve pritiske na medije, ucene, pretnje i bezobrazluke.

Pa, meni za to ne treba Dan novinara. Toga sam svestan svakodnevno. Malo-malo o tome pišem. Pokušavam da naučim neke mlađe od sebe, kako su neki stariji učili mene.

Dan novinara ustanovljen je povodom 14. (27.) marta 1791. godine, kada su izašle prve novine na srpskom jeziku – “Serpskija povsednevnija novini” (Srpske dnevne novine). One su u Beču izlazile skoro dve godine, dva puta nedeljno, a izdavači su bili Grci, braća Publije i Georgije Markides Puljo.

Teško je reći koliko smo od tada učinili koraka napred, a da nisu praćeni onim jednim unazad.

Umesto svečarskog Dana novinara, meni je potrebno da novinarske organizacije, udruženja, sindikati… kojih nikada nije bilo više nego sada, a novinarstvo nikada nije bilo niže nego sada – rade ono zbog čega postoje.

Umesto svečarskog Dana novinara, meni je potrebno da svako ko se zove novinarom stavi prst na čelo i zapita se da li zaista zaslužuje da sebe „časti“ tom profesijom.

A za Dan novinara, ja ću se sebično setiti trojice kolega iz „Novosti“, koji su izgubili život radeći na najbolji, najodgovorniji i najčasniji način ono šta profesija „novinar“ znači. Setiću se Milana Žegarca, Jusufa Čehajića i Milana Pantića.

Facebook Comments Box
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *