Колико је Сретењски устав био квалитетан, напредан за то време и значајан за Србију – најбољи је доказ чињеница да је укинут после само шест недеља.
За разлику од давне („косовске“) историје, иза које није остало много оригиналних историјских извора, па је успешно развијена митологија и параисторија, које служе за правдање свих зала и неподопштина које се учине – из овог периода остало је више него довољно историјских извора, из којих се може квалитетно учити и научити.
Знате ко је био највише против Устава – првог на Балкану – који је Србију уводио у ред модерних европских држава? Као и обично: РУСИ. Назвали су га: „Француски расад у турској шуми“.
Србија је тим уставом себе промовисала као лучоношу идеја слободарства, независности, једнакости, модерности и будућности на Балкану, па су против, наравно, били и Турска и Аустрија.
И српска Црква.
Како и зашто су у Србији данас, скоро два века после, превладале снаге које вуку у затуцаност, догму, хегемонизам, криминал, неједнакост и средњи век – не знам. Знам да таква Србија одговара свим онима који је не воле.
Србији желим да опет буде она чијем примеру ће сви стремити, коју ће поштовати и која ће поштовати, која ће давати позитивну енергију целом региону, која ће бити модерна и реална, и од чијег ће напретка зазирати сви они ментални склопови и политички скотови, који су те 1835. зазирали од модерне Србије ослобођене стега средњег века.
ПРОЧИТАЈТЕ И: ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК, ДАН ВОЈСКЕ