ESEJ O SRBIMA

 

Bilo bi sreće i napretka za ovu zemlju, da narod koji je naseljava nije otišao dođavola.

Braćo Srbi, sve vrednosti ste izgubili. Usvojili ste bahatost, primitivizam, nepoštovanje, nekulturu, nasilništvo, lopovluk…

Nema tu sreće i budućnosti, džaba „Kosovo“ i slične marketinške floskule.

Prst na čelo.

Prst na čelo i razmislite, kako je moguće, šta ste vi to uradili, da Srbija i Srbi od stvarnog Pijemonta, kome su stremili svi južnoslovenski narodi krajem HIH i početkom HH veka, već krajem HH i početkom HHI veka postanu zemlja i narod od kojih svi beže?

Oh, znam, graknućete sad na mene, proterivati me tamo gde mi je i s kim mi je lepše, ispljuvati jer ovako pišem o majčevini, o majčici (jer meni je Srbija majčica, ne Rusija), a Srbija mi sve dala… Lakše je. Bolje da poterate mene koji vam rušim iluziju, nego da izađete iz zone komfora?

Ali, izvucite glave iz peska, a neki i iz guzica direktno nadređenih, pa sagledajte gde i kako živite. Pogledajte šta trpite, čime se zanosite, kako vas obmanjuju. Pogledajte kako se vi ponašate i prema samim pripadnicima vašeg naroda, ne samo prema drugima. Pogledajte kako ne cenite ovu prelepu zemlju koju naseljavate, a kako pritisnuti kaznama i utegnuti disciplinom i pravilima poštujete neke druge države…

Gde su vam vrednosti? Koga ste – da prostite (moram te termine jer oni označavaju tačno definisano ponašanje) – zajebali, koga zajebavali, koga podjebavali?

Gde ste bacili smeće? Kroz prozor? U reku?

Saberite šta ste činili – ne lično ili ne samo lično, već pre svega kao narod – i prestanite da večito okrivljujete neke druge, i da su vam stalno svi drugi krivi, samo vi pravi i ispravni, i da su stalno svi drugi protiv Srba…

Pogledajte tu, ispred sebe, gde ste upravo pljunuli

Ili tu, gde ste parkirali uprkos zabrani parkiranja…

Tu, gde ste prešli na crveno jer „ko ih jebe“…

Ili u firmu iz koje ste ukrali šta god ste mogli, jer svi kradu, a i nije ničije već svačije…

I u direktorsku kancelariju, lekarsku ordinaciju, porodilište, vrtić, fakultet…gde ste nosili mito

Ili vam je bilo lakše da odmah decu upišete u školu ili na fakultet gde ste znali da će za određenu sumu dobiti diplome, bez da uče…

Pogledajte s kim ste se tužakali, kome ste se iza leđa smejali, kako ste se – uostalom – ushićeno smejali kada ste čuli da je neko nekom pljunuo u kafu, saberite se kako ste uvredili oca, majku, komšiju, kuma…

Premerite s koliko ste strasti ponižavali i osporavali sve druge: i kao narode i kao nacije, i kao stručnjake, i kao sportiste, i kao intelektualce…

Koliko ste u svim mogućim situacijama olajavali, osuđivali, zamerali…

Koliko često ste se nasmešili kad ste čuli da je komšija prebio ženu, pošto znate da je kurva lažljiva…

Koliko puta ste uključili TV ili kupili tabloid, samo da biste videli kako se Žika i Laza svađaju, kako se Mica i Pera tucaju, kako je ova pokazala pi*ku, kako je onaj nate*ao…

Ne može to dobrim da se vrati, braćo Srbi. Ne može.

Zato imate mediokritete raznih boja na vlasti. Zato vas arče i pljačkaju. Zato vas ponižavaju. Zato crkavate od bizarnih bolesti. Zato vam lepše izgleda grobljanska raka od bolničke sobe. Zato vam decu u školama uče glupostima, u pauzama kad vaša deca ne maltretiraju drugu decu ili kad druga deca ne maltretiraju vašu, svejedno.

Zato neće biti ko da uči ili leči vaše unuke.  Zato ćete unucima ostaviti koloniju.  Zato će već vaši čukununuci biti neke druge nacionalnosti.

 

PROČITAJTE I: IZ MITA U MAT

 

Facebook Comments Box
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *