Sloboda nikad nije apsolutna: ona je pravo ograničeno jednakim pravom drugog.
Zloupotrebljena sloboda, sloboda iskorišćena u nečasne ciljeve, s pobudama izvan opsega date slobode, ili da bi se drugome ograničila neka sloboda, pretvara se u sopstvenu antitezu, u suštinsku neslobodu.
Otuda sloboda predstavlja i obavezu – niti je se ko može i sme odreći, niti kome samovoljno i bez zakonskog osnova uskratiti, niti je sme staviti iznad istovrsne slobode drugog.
Države treba da imaju kao osnovni cilj – zaštitu svake individualne slobode i obezbeđenje jednakosti njenog konzumiranja.
Kao što je rekao Ciceron – „Svi se pokoravamo zakonima da bismo bili slobodni„.
Tome bih dodao razmišljanje Žan-Žaka Rusoa: „Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono šta ne želi„.
