Закон треба да важи за све, једнако. Нико није и не сме бити изнад закона, без обзира на својство. Ако закон не ваља, постоји прописана процедура како се мења.
Ни једно људско право није „старије“ од другог људског права, нити верник сме да има више права од атеисте и обрнуто, атеиста од верника. Људска права једног појединца ограничава само једнако људско право другог појединца.
ПРОЧИТАЈТЕ ВИШЕ О СЛОБОДИ
Свака верска организација има унутрашње устројство и то је једно питање, интерно, док је нужност поштовања закона – општа. Поновићу: свака држава – па и она најмлађа – је старија и „старија“ од сваке верске, политичке и друге, уже, организације. Бар док год је једног који није члан те уже организације.
ПРОЧИТАЈТЕ ВИШЕ О ЉУДИМА
То не сме да оде ни у другу крајност, да поступцима државе буду угрожена верска и друга права цркве или верника. А иако је примарна одговорност у заштити права грађана на држави, ни једна ужа организација не сме то да злоупотребљава и да се самоаболира некаквим сопственим правилима.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ЕСЕЈ ЦРКВА И ДРЖАВА
РАСПРАВА ПОП СПАС ЗА СВЕ НАС