ЧАСТ ЈЕ ИЗАБРАЛА: СМРТ Зашто је председник владе Мађарске 3. априла 1941. извршио самоубиство

    Некад су образ и част битнији од живота: историја бележи много таквих примера да неко уместо срамоте којој је изложен – директно или посредно – изабере часну смрт. А један такав случај догодио се 3. априла 1941. године. Тог дана извршио је самоубиство Пал Телеки (62), председник мађарске владе, у знак протеста због Прочитајте још…

СЕНАТ, ПЕРЈАНИЦИ И ГВАРДИЈА

  Владика Петар Други Петровић Његош је 28. марта 1832. формирао црногорски Сенат, у чијим је рукама била законодавна, судска и извршна власт, као и оружане одреде: Гвардију, која је извршавала одлуке Сената, и Перјанике, владареву гарду. Све ово је учињено сходно одлукама Општецрногорског збора (скупштина главара), донесеним на Цетињу (14. октобра 1831. године), а Прочитајте још…

ЗЛА КОБ КАРАЂОРЂЕВИЋА

  Карађорђевићи… Слављена и оспоравана династија. Потекла из народа, трипут подизана на трон и трипут скидана с њега. Ратници и ослободиоци, имали су, међутим, и бројне црне стране. Ово је прича о њима. Историја памти Карађорђа, Ђорђа Петровића, као веома преког и суровог човека. Бахат, гласан (иако пискавог гласа), незгодне нарави… Ко зна како би Прочитајте још…

ВОЗ НА ЧЕТИРИ КОЛОСЕКА

  Железнички саобраћај на тлу данашње Црне Горе успостављен је 16. јула 1901, када је први воз приспео у Зеленику, тада под влашћу Аустроугарске. Нешто више од седам година после тог дана, 2. новембра 1908. године, пуштањем у саобраћај пруге Бар – Вирпазар, и званично је  успостављен железнички саобраћај у Црној Гори. Прва црногорска пруга Прочитајте још…

ДРУГА КОСОВСКА БИТКА

  Непуних шест деценија после првог боја на Косову пољу, хришћанска и муслиманска војска поново су на истом месту одмериле снаге. И док је резултат сукоба српске и османске војске на Видовдан 1389. године био, модерним речником речено – нерешен, овог пута хришћани су доживели катастрофалан пораз. Другу косовску битку су од 17. до 20. Прочитајте још…

ПОБЕДА ЗА НЕЗАВИСНОСТ

  Први велики војни успех словенског становништва на Балкану збио се 7. октобра 1042. године. Тада је дукљанска војска архонта Стефана Војислава, у Барској бици (позната и као битка код Сутормана или битка на Туђемилском пољу) потукла византијску, под командом драчког стратега Михајла, и протерала Византинце са своје територије. Као директна последица те битке, Дукља Прочитајте још…

УСТАШКЕ БОМБЕ У БЕОГРАДУ

  Тог варљивог лета 1968, Београд је тек претурио преко главе студентске протесте. Обрачун са студентима није био нешто најбруталније шта се дотад десило с грађанима у социјалистичкој Југославији, али јесте оставио веома дубок траг, јер се дешавао у срцу престонице и јер су мета гнева чувара тековина револуције били животи и кости саме будућности Прочитајте још…

ПРВИ ЦРНОГОРСКИ ФИЛМ "Вoскрсења не бива без смрти", 1922.

  Можда и непознат податак за љубитеље „седме уметности“ и историје филма: почетком априла 1922. године, у Италији је завршено снимање првог дугометражног играног филма с црногорском тематиком – „Вoскрсења не бива без смрти“ („Non v’è resurrezione senza morte„). Филм је завршен 4. априла, а премијеру је имао после десет дана. Филм је снимљен у Прочитајте још…

ЈЕЛЕНА – ДРАГУЉ У КРУНИ ИТАЛИЈЕ

  Када се, 8. јануара 1873, родило шесто дете црногорског краља (у то време књаза) Николе и краљице Милене, владарски пар је најзад могао да се од срца и опуштено порадује ћерки, јер је пре ње, коначно, на свет дошао и престолонаследник. Четири кћери, у упорним покушајима да изроде наследника круне, у XIX, као и Прочитајте још…

БОЕМСКИ ТОК СКАДАРЛИЈЕ

  Скадарска улица или Скадарлија је позната боемска четврт у Београду. Сама улица почиње од Браће Југовића и спушта се скроз до краја Бајлонијеве (на „дорћолском“: Бајлонове) пијаце, завршавајући се улицом Ђорђа Јовановића. Боемски део, међутим, је од раскрнице са Булеваром деспота Стефана, а завршава се на раскрсници са Страхињића бана. Оно што многи не знају Прочитајте још…